Ideja da su vanzemaljci već dolazili i posećivali Zemlju postaje sve popularnija u proteklim decenijama. Nekada rezervisane za naučno-fantastične priče i zabavne filmske scenarije, ove teorije sada imaju ozbiljne posledice po društvo. Razgovori o posetama “malih zelenih” više nisu samo predmet spekulacija, već su postali tema koja duboko utiče na poverenje ljudi u nauku i institucije, te dodatno podstiče teorije zavere.
Rast popularnosti i verovanja u vanzemaljce
U Velikoj Britaniji, oko petine građana veruje da su vanzemaljci posetili našu planetu, dok oko 7% tvrdi da je lično videlo neidentifikovani leteći objekat (NLO). U Sjedinjenim Američkim Državama, brojke su još veće i konstantno rastu. Na primer, prema istraživanjima, broj Amerikanaca koji veruju da NLO predstavlja dokaz o postojanju vanzemaljaca porastao je sa 20% 1996. godine na 34% u 2022. godini. Svaki četvrti Amerikanac tvrdi da je bio svedok viđenja NLO-a.
Ovaj trend nije ograničen samo na SAD i Veliku Britaniju. U mnogim zemljama širom sveta postoji rastuće interesovanje i verovanje u vanzemaljske posete, što ukazuje na globalnu popularnost ove teorije.
Naučni skepticizam
Uprkos sve većem broju pristalica teorija o posetama vanzemaljaca, naučnici ukazuju na to da ne postoje čvrsti dokazi koji bi potvrdili ovakve tvrdnje. Toni Miligan, profesor sa Kraljevskog koledža u Londonu, koji se bavi proučavanjem religije i teologije, smatra da je verovanje u svemirske posetioce postalo više od običnog kurioziteta – ono predstavlja društveni problem.
“S obzirom na veličinu svemira i razdaljine između zvezdanih sistema, malo je verovatno da bismo saznali za postojanje vanzemaljaca putem njihovih poseta. Pre bi to bili signali sa udaljenih planeta”, objašnjava Miligan.
Politička uključenost i teorije zavere
Rastuća popularnost verovanja u vanzemaljce uticala je i na politički diskurs. U poslednjih nekoliko godina, brojni političari i nosioci vlasti u SAD bili su primorani da odgovaraju na pitanja vezana za NLO i navodne posete vanzemaljaca. Posebno su u centru pažnje postala obelodanjivanja informacija iz Pentagona o potvrđenim neidentifikovanim anomaličnim fenomenima, što je privuklo pažnju i kod političara i u javnosti.
Ipak, za porast interesovanja za teorije zavere o posetama vanzemaljaca zaslužni su i popularni narativi o “tajnim elitama” i vojnim klikama koje, prema verovanjima, skrivaju istinu o vanzemaljcima. Ovo uključuje tvrdnje o viđenju letelica, otmicama i navodnim naprecima u tehnologiji zasnovanoj na vanzemaljskoj tehnologiji.
Jedna od najrasprostranjenijih teorija zavere jeste da vlasti skrivaju ključne informacije o postojanju vanzemaljaca. Prema istraživanju „Galupa“ iz 2019. godine, čak 68% Amerikanaca veruje da vlada zna mnogo više o NLO nego što je priznato javnosti.
Političari poput bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera, koji je tvrdio da je video NLO, i senatora Čaka Šumera, koji se zalaže za obelodanjivanje svih informacija o NLO, samo su neki od primera uključenosti zvaničnika u ovu debatu. Ove teorije dodatno podrivaju poverenje građana u institucije, što ima ozbiljne posledice na društveni poredak.
Urušavanje nauke i medijska dominacija
Širenje verovanjada vanzemaljci takođe otežava ozbiljnu naučnu komunikaciju, posebno u oblastima poput astrobiologije, koja se bavi proučavanjem mogućeg života u svemiru. Naspram legitimiteta ove nauke, popularni medijski sadržaji, poput emisija o “drevnim vanzemaljcima” koje emituje kanal “Histori“, imaju mnogo veću publiku.
Astrobiološki kanali, poput Nasinih, privlače daleko manji broj pratilaca, što ukazuje na problem u percepciji nauke naspram zabavnih, ali često netačnih teorija o vanzemaljcima. U takvom medijskom okruženju, prava nauka teško se bori sa senzacionalističkim sadržajem koji privlači pažnju.
Reinterpretacija istorije
Teorije o posetama vanzemaljaca često pokušavaju da reinterpretiraju i preuzmu istoriju i mitologiju domorodačkih kultura. Ovi narativi počeli su još 1946. godine sa spekulacijama da je eksplozija u Tunguski 1908. godine bila rezultat pada vanzemaljske letelice, a ne meteorita, i od tada su postale sveprisutne u javnom diskursu.
Moderne teorije o vanzemaljcima sugerišu da su drevne civilizacije, poput onih u Južnoj Americi, posedovale izuzetno naprednu tehnologiju, koju su navodno dobile od vanzemaljaca. Ovakvi narativi iskrivljuju istoriju, dovodeći u pitanje stvarne doprinose tih civilizacija i stvarajući mitove o “tajnoj vanzemaljskoj tehnologiji”.
Zaključak: Vanzemaljci kao društvena pretnja?
Verovanje u posete vanzemaljaca više nije samo zabava ili predmet spekulacija, već ozbiljna društvena pojava koja utiče na poverenje ljudi u sistem, nauku i institucije. Popularizacija ovih teorija zavere otežava naučnu komunikaciju, širi dezinformacije i preti da promeni naše razumevanje istorije.
Kako bi se suzbila ova pojava, potrebno je jačati naučnu pismenost i komunikaciju, te se aktivnije boriti protiv širenja neosnovanih teorija zavere koje mogu imati dugoročne negativne posledice po društvo.
