Svake zime, scenario u mnogim gradovima na Balkanu je isti. Pogledate kroz prozor i umesto horizonta vidite sivi, neprozirni zid. Vazduh ima onaj prepoznatljiv, težak miris koji „štipa“ za grlo, a aplikacije za merenje kvaliteta vazduha svetle crvenom ili ljubičastom bojom. To nije obična magla; to je smog.
Iako termin koristimo svakodnevno, mnogi ne znaju tačnu hemijsku „kuhinju“ koja stoji iza ove pojave. Smog nije samo estetski problem koji nam zaklanja pogled; to je složen atmosferski fenomen koji predstavlja jednu od najvećih pretnji javnom zdravlju u 21. veku.
Etimologija i definicija: kad se dim venča sa maglom
Reč „smog“ je nastala početkom 20. veka u Velikoj Britaniji, kao kovanica dve engleske reči: smoke (dim) i fog (magla).
U najširem smislu, smog je vrsta intenzivnog zagađenja vazduha koja smanjuje vidljivost. Međutim, naučno gledano, to je mešavina dima, gasova (poput sumpor-dioksida i azotnih oksida) i čvrstih čestica (PM čestica) koje lebde u atmosferi. Ono što smog čini opasnim je činjenica da se svi ti otrovi zadržavaju u donjim slojevima atmosfere, tačno tamo gde mi živimo i dišemo.
Kako zapravo nastaje smog?
Da bi nastao smog, nije dovoljno samo da imamo fabrike i automobile. Potrebna je i „pomoć“ prirode, odnosno specifični meteorološki uslovi.
Ključni faktor, posebno u kotlinama u kojima se nalaze gradovi poput Sarajeva, Užica ili Valjeva, jeste temperaturna inverzija. Normalno, topao vazduh sa zagađivačima se diže uvis i odlazi u atmosferu. Međutim, tokom zime, tlo se brzo hladi, hladeći i vazduh pri zemlji. Iznad tog hladnog sloja nalazi se sloj toplijeg vazduha koji deluje kao „poklopac“ na loncu.
Zagađivači iz dimnjaka i auspuha pokušavaju da odu gore, udaraju u taj topli sloj i vraćaju se nazad. Tako nastaje „supa“ od otrova koju udišemo danima, dok vetar ili kiša ne razbiju tu inverziju.
Dva lica neprijatelja: londonski i losanđeleski tip
Stručnjaci razlikuju dva osnovna tipa smoga, koji se razlikuju po hemijskom sastavu i vremenu nastanka:
- Klasični (sumporni) ili „londonski“ smog: Ovo je tip smoga koji je karakterističan za zimu. Nastaje sagorevanjem uglja i fosilnih goriva koja sadrže puno sumpora. Kada se čađ i sumpor-dioksid pomešaju sa vlagom iz vazduha (maglom), nastaju kapljice sumporne kiseline. Ovo je smog koji ima onaj oštar miris i koji je istorijski bio odgovoran za hiljade smrti u Londonu 1952. godine.
- Fotohemijski ili „losanđeleski“ smog: Ovo je modernija vrsta zagađenja koja nas muči leti. Nastaje kada izduvni gasovi automobila (azotni oksidi i isparljiva organska jedinjenja) reaguju sa sunčevom svetlošću.Pod uticajem UV zračenja, ovi gasovi stvaraju prizemni ozon. Iako nas ozon visoko u atmosferi štiti od Sunca, dole pri zemlji on je otrovan gas koji iritira pluća i oči. Ovaj smog se prepoznaje po žućkasto-smeđoj boji iznad velikih metropola tokom sunčanih dana.
Posledice po zdravlje: šta se dešava u našem telu?
Posledice udisanja smoga nisu samo trenutni kašalj. Problem su mikroskopske čestice, poznate kao PM2.5 i PM10. Brojevi označavaju njihovu veličinu u mikrometrima.
PM2.5 čestice su toliko sitne da prolaze kroz prirodne filtere našeg nosa, ulaze duboko u pluća, a odatle mogu preći direktno u krvotok.
- Respiratorni sistem: Smog izaziva upale disajnih puteva, pogoršava astmu, hronični bronhitis i smanjuje kapacitet pluća. Dugoročno izlaganje povezano je sa rakom pluća.
- Kardiovaskularni sistem: Ulazak čestica u krv može izazvati zgrušavanje, povišen krvni pritisak i značajno povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
- Deca i stari: Deca su najugroženija jer dišu brže od odraslih i unose više vazduha (i otrova) u odnosu na svoju telesnu masu, dok se njihova pluća još razvijaju.
Uticaj na okolinu
Smog ne ubija samo ljude. Biljke izložene smogu (posebno prizemnom ozonu) imaju oštećene listove, sporije rastu i daju manje prinosa. Takođe, kisele kiše koje nastaju iz sumpornog smoga menjaju pH vrednost zemljišta i voda, uništavajući šume i živi svet u rekama.
Zaključak
Smog je kompleksna posledica naše zavisnosti od fosilnih goriva i lošeg urbanističkog planiranja, pojačana specifičnim geografskim uslovima. Iako ne možemo promeniti klimu ili geografski položaj naših gradova, možemo uticati na izvore zagađenja kroz energetsku efikasnost i smanjenje upotrebe automobila. Dok se sistemska rešenja ne sprovedu, ostaje nam da pratimo indekse kvaliteta vazduha i koristimo prečišćivače u svojim domovima kao prvu liniju odbrane. Ignorisanje ovog problema nije opcija, jer vazduh koji udišemo direktno određuje dužinu i kvalitet našeg života. Borba protiv smoga nije samo ekološko pitanje, već pitanje opstanka javnog zdravlja.
