Skoro troje od četiri mlade osobe želelo bi da više učestvuje u politici, ali se osećaju sputanim raznim faktorima, uključujući nedostatak informacija, navodi se u izveštaju koji je u utorak objavila Savezna komisija za decu i mlade (EKKJ).
Predsednik EKKJ Sami Kanaan rekao je da studija odbacuje percepciju da mladi nisu zainteresovani za politiku. Mladi su pre svega zainteresovani za „kolektivne izazove“, rekao je on; klimatske promene, rodna ravnopravnost i rasizam su za njih najhitnija pitanja.
Političko učešće zavisi od strukturnih faktora kao što su pol, socio-ekonomski nivo i obrazovanje, navodi se u izveštaju. Mlade žene i devojke učestvuju više od svojih muških vršnjaka u istom uzrastu, kao i mladi sa visokim obrazovanjem.
Konvencionalno političko učešće, u glasanju i izborima, najpopularniji je kanal za uključivanje mladih. Starost za glasanje od 18 godina je stoga prepreka za mnoge, kao i potreba za posedovanjem švajcarskog pasoša da bi se glasalo.
Digitalno političko učešće putem društvenih medija je drugi najčešći način na koji mladi ljudi vide da se uključuju, putem onlajn debata. Nekonvencionalni oblici angažovanja su manje rasprostranjeni, ali i dalje prisutni – uglavnom politički motivisano ponašanje (npr. bojkoti ili „svesna” kupovina određenih proizvoda u odnosu na druge). U izveštaju se pominju i neovlašćene demonstracije ili učešće u društvenim pokretima.
EKKJ kaže da povećanje učešća mladih zahteva dvostruki pristup: i njihovo direktno motivisanje, ali i osvešćivanje odraslih o potrebi da svoje mlade kolege shvate ozbiljno i da ih slušaju „bez paternalizma“.
EKKJ takođe podržava uvođenje prava glasa sa napunjenih 16 godina.
Studiju, koja je istraživala stavove ljudi između 12 i 27 godina, sproveo je Univerzitet primenjenih nauka u Cirihu (ZHAV) u saradnji sa Univerzitetom za socijalni rad Vale (HES-SO) i Univerzitetom primenjenih nauka. i Arts of Southern Svitzerland (SUPSI).
