Postoje mesta na svetu koja su generacijama privlačila posetioce svojom lepotom, kulturom ili prirodnim bogatstvima. Maldivi, Veliki koralski greben u Australiji, alpski ski centri, venecijanski kanali, afričke savane – sve su to destinacije koje su decenijama bile sinonim za san o putovanju. Ali svima njima preti ista sila: klimatske promene koje menjaju uslove na kopnu, moru i u atmosferi brže nego što se ikada moglo predvideti.
Turistička industrija je jedna od najvećih na svetu – pre pandemije vredela je više od 9.000 milijardi dolara godišnje i zapošljavala više od 300 miliona ljudi. Istovremeno, ta ista industrija odgovorna je za oko 8 posto globalnih emisija CO₂ – što znači da je turizam i uzrok i žrtva klimatske krize.
Destinacije koje nestaju pred našim očima
Koralji koji blede
Veliki koralski greben u Australiji – jedan od sedam prirodnih čuda sveta i dom za više od 1.500 vrsta riba – doživeo je četiri masovna beljenja u periodu između 2016. i 2024. godine. Visoke temperature mora ubijaju korale koji su hiljadama godina gradili ekosistem koji privlači milione turista godišnje. Naučnici upozoravaju da bi, ukoliko globalno zagrevanje nastavi ovim tempom, do 2050. godine više od 90 posto koralnih grebena moglo biti ozbiljno oštećeno ili uništeno.
Alpski ski centri bez snega
Evropski Alpi su u poslednjih pedeset godina izgubili oko trećine ukupne mase leda. Niži ski centri – ispod 1.500 metara nadmorske visine – već sada imaju sezone kraće za nekoliko nedelja nego pre dvadeset godina. Austrija, Švajcarska i Francuska investiraju milijarde evra u veštačko osnežavanje, ali i to je privremeno rešenje. Procenjuje se da bi do kraja ovog veka oko 70 posto alpskih ski centara moglo biti ekonomski neodrživo.
Priobalne destinacije pod pretnjom
Venecija se godišnje spušta za nekoliko milimetara, dok nivo Jadranskog mora raste. Ovo nije daleka budućnost – gradske vlasti Venecije već su uvele sisteme zaštitnih brana (MOSE projekat), ali dugoročno rešenje ne postoji. Slično važi za delove Bangkoka, Amsterdama, Majamija i Džakarte.
Maldivi – arhipelag koji je od turizma u potpunosti zavisna ekonomija – su sa prosečnom visinom od samo 1,5 metara iznad nivoa mora u doslovnom smislu u trci s vremenom. Vlada te ostrvske države već je kupila kopno u Indiji kao potencijalno „rezervno“ mesto za preseljenje stanovništva.
Ekstremno vreme kao nova turistička realnost
Sve češće i intenzivnije toplotne talase već osećamo i u Srbiji i regionu – leta koja su pre dvadeset godina bila iznimka postaju norma. U Španiji, Grčkoj i Italiji, letnji meseci sada redovno donose temperature iznad 45 stepeni, što direktno odvrađuje turiste koji su nekad masovno dolazili upravo radi sunca.
Istraživanje European Travel Commission iz 2024. pokazalo je da su turisti počeli da pomeraju putovanja s jula i avgusta na maj, jun i septembar – fenomen koji industrija naziva „shoulder season shift“. Mediteranske destinacije se prilagođavaju, ali prilagođavanje nije besplatno.
Istovremeno, požari koji su opustošili delove Grčke, Kanarskih ostrva, Australije i Kalifornije u poslednjih nekoliko godina nisu samo humanitarne katastrofe – to su i ekonomske krize za lokalne zajednice čiji je jedini izvor prihoda bio turizam.
Prirodni turizam i biodiverzitet pod pritiskom
Planinski, šumski i safari turizam – tri od najbrže rastućih segmenata globalne turističke industrije – posebno su osetljivi na klimatske promene. Seobe životinja u Africi postaju sve nepredvidivije kako se sezonski ritmovi menjaju. Reke koje su nekad bile ključan resurs za rafting i ribolov presušuju ili menjaju tok. Planinski gletšeri koji su bili turistička atrakcija sama po sebi nestaju jednim po jednim.
UNESCO je svrstao više od 50 svetskih prirodnih i kulturnih dobara na listu ugroženih delimično ili u celini zbog klimatskih promena – od tropskih šuma Amazona do ledene Antarktike.
Šansa za promenu – odgovorni turizam kao odgovor
Kriza nije samo priča o propasti. Istovremeno s pretnjama, raste i svest putnika o tome kako njihove odluke utiču na planetu. Sustainable travel ili odgovorni turizam nije više nikša pojava – to je trend koji menja kako se putuje, kuda se putuje i koliko dugo.
Sve više turista bira:
- Sporija putovanja – duži boravak na jednoj destinaciji umesto skakanja s mesta na mesto
- Lokalnu ekonomiju – smeštaj u porodičnim pansionima, lokalna hrana, lokalni vodiči umesto globalnih lanaca
- Prevoz s manjim uticajem – voz umesto aviona tamo gde je to moguće
- Destinacije izvan sezone – čime se smanjuje pritisak na najpopularnije lokacije u vršnim mesecima
Neke zemlje su otišle i korak dalje. Butan je decenijama imao politiku „high value, low impact“ turizma – ograničen broj turista koji plaćaju visoku dnevnu taksu, što finansira zaštitu prirode. Novi Zeland i neke skandinavske destinacije uvode slične mehanizme.
Što čeka turizam u narednim decenijama
Prognoza nije jednostavna. S jedne strane, neke destinacije će biti teže pogođene i doslovce nestati s mape popularnih odredišta. S druge strane, otvaraće se nove mogućnosti – Skandinavija, Kanada, Island i planinsko unutrašnjosti Balkana mogu profitirati od pomeranja turističkih tokova ka hladnijim područjima.
Srbija i region Zapadnog Balkana imaju u ovom kontekstu izvestan potencijal – planinski predeli, netaknuta priroda, kulturno bogatstvo i umerenije temperature u odnosu na mediteransko primorje mogu biti adut u privlačenju turista koji beže od sve vrelijeg juga.
Ono što je sigurno jeste da turizam kakav je bio nekad – masovan, jeftin, bez posledica – polako ali sigurno odlazi u istoriju. Na njegovo mesto dolazi nešto složenije, skuplje i odgovornije. I to možda nije loša vest – ni za putnika, ni za planetu.
