Nova studija kaže da ishrana uravnotežena sa određenim makronutrijentima može pomoći u borbi protiv nekih od najvećih pokretača bolesti. Pronaći šta jesti da biste smršali i osećali se zadovoljno može biti izazovno. Ishrana se svodi na tri osnovna makronutrijenta – masti, proteine i ugljene hidrate. Rasprave o odnosima i vrstama ovih hranljivih materija su česte.
Iako se nekada smatralo da je mast štetna, zapravo je ključni hranljivi sastojak – neke vrste masti su veoma zaštitne. Isto važi i za proteine i hranljive ugljene hidrate. Sada nova studija kaže da konzumiranje određenih masti i proteina može pomoći da živite duže i sprečite kardiovaskularne bolesti i rak, dok previše određenih ugljenih hidrata može imati suprotan efekat.
Rezultati istraživanja
Studija, objavljena u januaru 2024. u časopisu Nutrients, analizirala je preko 120 studija, obuhvatajući podatke od preko 5 miliona ljudi starosti od 19 do 99 godina. Analizirani su odnosi između makronutrijenata, dugovečnosti, raka i zdravlja srca. Istraživači su otkrili da je najvažniji faktor za dugovečnost ishrana sa različitim izvorima makronutrijenata.
Nezasićene masti, poput mononezasićenih (MUFA) i polinezasićenih (PUFA), povezane su sa manjim brojem slučajeva srčanih problema. Konzumacija maslinovog ulja, orašastih plodova i masne ribe doprinosi dužem i zdravijem životu. S druge strane, zasićene masti, posebno iz crvenog mesa, povezane su sa lošijim ishodima raka.
Proteini i ugljeni hidrati
Povećan unos proteina je povezan sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Vrsta proteina – biljni ili životinjski – može biti odlučujući faktor. Životinjski proteini nisu povezani sa ukupnom stopom smrtnosti ili raka, ali mogu biti povezani sa kardiovaskularnim bolestima, posebno crveno meso. Ribe i živina imaju zaštitni efekat, dok su biljni izvori proteina, kao što su pasulj, orašasti plodovi i žitarice, povezani sa nižim stopama kardiovaskularnih bolesti.
Ugljeni hidrati, bilo da su rafinisani ili ne, imaju značajan uticaj na celokupno zdravlje. Visok unos rafinisanih ugljenih hidrata je povezan sa dijabetesom, metaboličkim sindromom i hroničnom upalom, koji su faktori rizika za kardiovaskularne bolesti. Optimalan unos ugljenih hidrata, između 50 i 55 procenata, povezan je sa najnižim rizikom od smrtnosti.
