Predstojeći parlamentarni izbori u Gruziji predstavljaju ključni trenutak za demokratiju u zemlji, kažu aktivisti, koji žele da vide odlazak proruske stranke Gruzijski san sa vlasti.
„Plavo-žute evropske zastave možete videti svuda po Tbilisiju,“ kaže Ana Tavadze, 27-godišnja aktivistkinja koja kampanju vodi za tri različite organizacije pred izbore zakazane za subotu.
„Ovi izbori su egzistencijalni trenutak u istoriji Gruzije,“ ističe Tavadze, naglašavajući da će građani Gruzije imati priliku da odrede budućnost zemlje – da li će ona biti u Evropskoj uniji ili izvan nje.
Kada se birališta otvore u subotu, milioni Gruzina u zemlji i inostranstvu glasaće na izborima koje je predsednica Salome Zurabišvili opisala kao „referendum“ o izboru zemlje između Evrope i Rusije.
Izbor između Evrope i Rusije
Vladajuća stranka Gruzijski san suočiće se sa četiri glavne opozicione stranke: Ujedinjeni nacionalni pokret, Jaka Gruzija, Koalicija za promene i Gaharia za Gruziju. Sve ove partije potpisale su tzv. Gruzijski charter, dokument koji poziva na akciju uklanjanja Gruzijskog sna sa vlasti blokiranjem njihovih napora da formiraju koaliciju.
Kritičari tvrde da je Gruzijski san, na vlasti od 2012. godine, izgubio poverenje naroda, naročito zbog kontroverznog zakona o „stranim agentima“ ili „ruskom zakonu“, koji je izazvao masovne proteste i zaustavio proces pridruživanja Gruzije Evropskoj uniji.
Stranka koju predvodi milijarder Bidzina Ivanišvili takođe je predložila druge zakone za koje opozicija tvrdi da oponašaju one iz Rusije, uključujući zakon koji, prema kritičarima, ozbiljno ograničava prava LGBTQ+ zajednice.
Međutim, Gruzijski san odbacuje te tvrdnje, naglašavajući da su pragmatične politike najbolji način za očuvanje mira s Rusijom, koja trenutno kontroliše 20% gruzijske teritorije – u separatističkim regionima Južna Osetija i Abhazija, nakon invazije 2008. godine.
Ivanišvili i premijer Irakli Kobakhidze obećali su resetovanje odnosa s EU, tvrdeći da Gruzija treba da se pridruži Uniji pod sopstvenim uslovima i da planiraju ulazak do 2030. godine.
Šta predviđaju ankete?
Rezultati anketa pred izbore su kontradiktorni, jer su mnoge od njih naručile političke partije. Istraživanje koje je sprovela britanska firma Savanta pokazuje da Gruzijski san vodi sa 35%, ali je i dalje daleko od većine, dok Koalicija za promene ima podršku 19% glasača.
Marika Mikiašvili, predstavnica Koalicije za promene, istakla je da je njihov cilj formiranje koalicione vlade koja će doneti opšte promene i otvoriti pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji.
Najveća opoziciona partija, Ujedinjeni nacionalni pokret, trenutno je treća po popularnosti, sa 16% podrške. Mikiašvili je naglasila da bi njena stranka bila spremna da uđe u koaliciju s njima kako bi odmah uklonili Gruzijski san sa vlasti.
Prepreke na putu ka EU
Iako se gruzijski pro-EU pokret već godinama snažno podržava, sa 85% građana u korist ulaska u EU prema istraživanju iz marta 2023. godine, Gruzijski san je uspeo da osvoji treći mandat na izborima 2020. godine.
Stručnjaci smatraju da je popularnost Gruzijskog sna opala, naročito zbog zakona o „stranim agentima“ i zastoja u pregovorima sa EU. Ipak, postoji zabrinutost zbog mogućih zastrašivanja birača, naročito u ruralnim oblastima, gde se, prema izveštajima, glasači suočavaju s pritiscima da glasaju za Gruzijski san.
Tu su i strahovi da bi Rusija mogla pokušati da se umeša u izbore, kao što je činila u Moldaviji ranije ove godine.
Šta sledi?
Evropski parlament najavio je da će izbori biti nadgledani i od strane međunarodnih i domaćih posmatrača. Birališta će biti otvorena od 8 ujutru po lokalnom vremenu, a rezultati se očekuju kasno u subotu ili rano u nedelju ujutro.
Stranka sa najviše glasova će dobiti priliku da formira vladu, a predsednica Zurabišvili nagovestila je da bi moglo doći do novih izbora ukoliko Gruzijski san ne uspe da formira koaliciju.
Ishod ostaje neizvestan, a isto tako i potezi Gruzijskog sna ako ne osvoje većinu.
