Metode za dobijanje pijaće vode iz morske vode poznate su više od 2.000 godina. Grčki moreplovci su u antičko doba koristili kuvanje morske vode, dok su u starom Rimu filtrirali morsku vodu kroz glinene cevi kako bi je učinili pitkom.
Savremene verzije ovih drevnih tehnologija sada su ključne za rešavanje problema nestašice vode, navodi Manzur Kadir, zamenik direktora Instituta za vodu, životnu sredinu i zdravlje Univerziteta Ujedinjenih nacija (UNU).
Morska voda kao rešenje za nestašicu pitke vode
Oko 70% površine Zemlje prekriveno je vodom, ali samo manje od 3% te vode je slatko, dok manje od 1% može biti korišćeno kao voda za piće. Morska voda, iako je obilna, nije odmah dostupna za ljudsku potrošnju, pa tehnologije desalinizacije morske vode postaju sve važnije.
Resursi slatke vode postaju sve oskudniji. Sa rastom svetske populacije i sve češćim sušama uzrokovanim klimatskim promenama, nestašica sve više pogađa različite regione. U tom kontekstu, morska voda predstavlja neiscrpan resurs, ali je neophodno koristiti tehnologije za desalinizaciju kako bi se iz morske vode dobila pijaća voda.
Rast industrije desalinizacije morske vode
Uprkos kritikama zbog troškova, visoke potrošnje energije i uticaja na životnu sredinu, industrija desalinizacije morske vode je u porastu poslednjih dvadeset godina. Kadir navodi da „sve veća nestašica vode pokreće ovaj razvoj“ i da se sve više grade postrojenja za desalinizaciju morske vode.
Moderna postrojenja za desalinizaciju uklanjaju so iz morske vode termalnom destilacijom ili reverznom osmozom. Ove metode omogućavaju da se morska voda pretvori u vodu pogodnu za piće i poljoprivrednu upotrebu.
Energetska efikasnost desalinizacije morske vode
Postrojenja za desalinizaciju morske vode troše mnogo energije i do sada su se uglavnom oslanjala na fosilna goriva. Na Kipru, na primer, oko 80% pijaće vode dolazi iz desalinizacije morske vode, a postrojenja troše oko 5% ukupne električne energije na proces desalinizacije.
Povećanje energetske efikasnosti desalinizacije morske vode ključ je daljeg razvoja ove industrije. Moderni sistemi, kao što je reverzna osmoza, energetski su efikasniji od termičkih procesa, što omogućava da se morska voda prečisti uz manje potrošnje energije.
Izazovi i ekološki uticaji desalinizacije morske vode
Jedan od najvećih ekoloških izazova desalinizacije morske vode je ispuštanje slanog rastvora u okolinu. Ovaj otpad, nastao iz morske vode, može uzrokovati zagađenje mora i podzemnih voda. Oko 70% svetskog otpada slane vode dolazi sa Bliskog Istoka, gde postrojenja koriste veoma slanu morsku vodu.
Uprkos ovim izazovima, tehnologije za desalinizaciju morske vode konstantno napreduju, a budućnost ove industrije obećava još efikasnije i ekološki održive procese. Morska voda je gotovo neiscrpan izvor, i njena pravilna upotreba kroz desalinizaciju može rešiti buduće nestašice pitke vode širom sveta.
Manzur Kadir iz UNU-a zaključuje da će morska voda igrati ključnu ulogu u rešavanju globalne nestašice vode: „Bez obzira na vremenske uslove, morska voda je uvek tu. To je najbolja stvar u desalinizaciji.“
