Nasa-in instrument veličine prosečne kutije za užinu, nazvan Moxie, uspeo je proizvesti kiseonik iz atmosphere Marsa. Ona je inače bogata ugljen-dioksidom. Moxie proizvodi kiseonik poput malog drveta.
Od februara prošle godine, eksperiment iskorišćavanja resursa kiseonika, na crvenoj planeti Mars, bogatom ugljen-dioksidom, se pokazao uspešnim.
Istraživači sugerišu da je moguće poslati Moxie uvećanih dimenzija koja bi potom emitovala količinu kiseonika koja je srazmerna emisiji kiseonika par stotina stabala. Pre nego što bi ljudi došli na ovu crvenu planetu.
Moxie je sleteo na površinu Marsa kao deo Nasine emisije rovera Perseverance. U studiji istraživači izveštavaju da je do kraja 2021-e godine Moxie mogao proizvesti kiseonik u sedam eksperimentalnih vožnji, u različitim atmosferskim uslovima, danju i noći, i kroz različita godišnja doba.
U svakoj svojoj vožnji postigao je cilj proizvodnje 6 grama kiseonika na sat, približno brzini skromnog drveta na Zemlji.
Istražitelji se nadaju da u punom kapacitetu Moxie može generisati dovoljnu količinu kiseonika da zadovolji ljudske potrebe kada budu stigli na Mars. Kao i da pokrene raketu da vrati ljude na planetu Zemlju.
„Ovo je prva demonstracija stvarnog korištenja resursa na površini drugog planetarnog tela i njihove hemijske transformacije u nešto što bi bilo korisno za ljudsku misiju“, rekao je zamenik glavnog istraživača Moxie-a, Jeffrey Hoffman, profesor prakse na Odseku za aeronautiku i astronautiku, Massachusetts Institute of Technology (MIT).
Trenutna verzija instrumenta je malih dimenzija kako bi se uklopila i stala na brod Perseverance. Napravljena je da radi u kratkim periodima.
Do sada je Moxie pokazala da može proizvoditi kiseonik u bilo kom dobu dana ili noći, kao i godišnjih doba.
„Jedina stvar koju nismo pokazali je rad u zoru ili sumrak. Kada se temperatura značajno menja“, rekao je Michael Hecht, glavni istraživač misije Moxie na MIT-ovom opservatorijumu Haystack.
„Imamo keca u rukavu koji će nam to omogućit. Kada to testiramo u laboratoriji, možemo postići tu posljednju prekretnicu da pokažemo da zaista možemo raditi u bilo kojem trenutku.”
Ako ovaj sistem može raditi uspešno, uprkos stalnom paljenju I isključivanju, to bi sugerisalo da bi sistem punog kapaciteta, koji je dizajniran da radi neprekidno, mogao to raditi hiljadama sati.
Istraživački nalazi su objavljeni u časopisu Science Advances.
Izvor: https://www.itnetwork.rs/
