Naučnici su stvorili novu vrstu polimera sposobnih da ubiju bakterije bez izazivanja otpornosti na antibiotike – što je veliki korak u borbi protiv superbakterija poput Ešerihije koli i Meticilin rezistentnog stafilokokusa aureus (MRSA).
Bakterije otporne na antibiotike postale su brzo rastuća pretnja javnom zdravlju. Svake godine prouzrokuju više od 2,8 miliona infekcija, prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. Bez novih antibiotika, čak i uobičajene povrede i infekcije imaju potencijal da postanu smrtonosne.
Naučnici su sada korak bliže uklanjanju te pretnje, zahvaljujući saradnji pod vođstvom Univerziteta Teksas A&M koja je razvila novu vrstu polimera sposobnih da se suprotstave bakterijama bez izazivanja otpornosti na antibiotike uništavanjem membrane tih mikroorganizama.
„Novi polimeri koje smo sintetizovali mogli bi pomoći u borbi protiv otpornosti na antibiotike u budućnosti pružajući antibakterijske molekule koje deluju kroz mehanizam protiv kojeg se čini da bakterije ne razvijaju otpornost“, rekao je doktor Kventin Mihaudel, glavni istraživač i docent na delu za hemiju, prenosi Sajens Dejli.
Radeći na interfejsu organske hemije i nauke o polimerima, Mihaudel je uspeo sintetizovati novi polimer pažljivim dizajniranjem pozitivno naelektrisanog molekula koji se može mnogo puta “zašiti” kako bi se stvorio veliki molekul izrađen po istom ponavljajućem obrascu naelektrisanja pomoću pažljivo odabranog katalizatora nazvanog AkvaMet.
Prema Mihaudelovim rečima, taj katalizator pokazuje se ključnim, s obzirom da mora tolerisati visoku koncentraciju naelektrisanja i takođe biti rastvorljiv u vodi – što je karakteristika koju opisuje kao neuobičajenu za tu vrstu procesa.
Nakon postizanja uspeha, Mihaudel je testirao svoje polimere protiv dve glavne vrste bakterija otpornih na antibiotike – E. coli i Staphylococcus aureus (MRSA) – u saradnji s grupom doktorke Džesike Šifman na Univerzitetu Masačusets Amherst.
Dok su čekali te rezultate, istraživači su, takođe, testirali toksičnost svojih polimera protiv ljudskih crvenih krvnih zrnaca.
„Čest problem s antibakterijskim polimerima je nedostatak selektivnosti između bakterija i ljudskih ćelija pri ciljanju ćelijske membrane“, objasnio je Mihaudel.
„Ključ je uspostaviti pravu ravnotežu između efikasne inhibicije rasta bakterija i ubijanja nekoliko vrsta ćelija bez razlike.“
„Ovaj projekt trajao je nekoliko godina i ne bi bio moguć bez pomoći nekoliko ekipa, uz naše saradnike s Masačusetsa“, rekao je Mihaudel.
