Sa porastom potražnje za veštačkom inteligencijom (AI), raste i potreba za rešenjima kako je napajati. Velike tehnološke kompanije, kao što je Microsoft, smatraju da je Nuklearna energija rešenje za taj problem.
Obnova Three Mile Island
Nakon što je postao poznat zbog nuklearne katastrofe 1979. godine, postrojenje Three Mile Island u SAD-u dobija novu priliku i brend, ponovo će se pokrenuti uz podršku Microsofta. U septembru je najavljeno da će Microsoft koristiti energiju bez ugljen-dioksida iz ovog postrojenja za napajanje svojih data centara. U skladu sa tim, Constellation Energy, vlasnik dela ove nuklearne fabrike, najavio je rebrendiranje postrojenja u „Crane Clean Energy Center“.
Ova inicijativa je deo Microsoftovih napora da se dekarbonizuje energetska mreža, a izvestan je početak renesanse nuklearne energije zbog sve veće potražnje za energijom potrebnom za AI. U poslednjim nedeljama, tehnološki giganti poput Google-a i Amazona takođe su najavili korišćenje mini nuklearnih reaktora za napajanje svojih data centara.
Razlozi za obnovu nuklearne energije
Prema rečima Graham Peaslea, profesora fizike na Univerzitetu Notre Dame, ogromna količina energije potrebna za napajanje AI je ključni faktor za ovaj povratak. Peaslee smatra da će, ako SAD žele da ostanu u vrhu AI, morati značajno da prošire svoje server farme, što zahteva više energije.
„Izgradnja novih postrojenja mogla bi koštati milijarde dolara, dok je ponovna upotreba starih postrojenja mnogo isplativija“, dodaje Peaslee. Očekuje se da će uspeh ovog projekta stvoriti dovoljno energije za napajanje 800.000 domaćinstava, dok bi se u SAD-u moglo otvoriti hiljade direktnih i indirektnih radnih mesta.
Zabrinutost zbog sigurnosti
Međutim, obnova Three Mile Island donosi i pitanja bezbednosti. Iako je deo postrojenja pretrpeo kvar pre više od 40 godina, neki stručnjaci ističu da su efekti incidenta preuveličani. Charles McCombie, stručnjak za upravljanje radioaktivnim otpadom, veruje da je ponovna upotreba ovakvih postrojenja razumna odluka.
S obzirom na globalnu potražnju za energijom, ne čudi što i druge zemlje, uključujući i Finsku, razmatraju slične pristupe. U 2021. godini, nuklearna energija činila je 33% ukupne proizvodnje električne energije u Finskoj, a zemlja je aktivno radila na razvoju sistema za skladištenje radioaktivnog otpada.
Evropska budućnost nuklearne energije
U Evropi se takođe vodi rasprava o ulozi nuklearne energije. Tokom prvog Samita o nuklearnoj energiji u martu, razgovarano je o mogućoj ponovnoj integraciji nuklearne energije u energetski miks EU. Komisija je predložila Zakon o nuklearnim tehnologijama kako bi se podstakla ova industrija.
Dok se SAD fokusiraju na obnovu svojih nuklearnih postrojenja, pitanje je da li će i Evropa slediti taj put, posebno s obzirom na rastuće energetske potrebe uzrokovane razvojem AI.
U narednim godinama, očekuje se da će potražnja za energijom u data centrima porasti, a nuklearna energija može postati ključno rešenje za zadovoljenje tih potreba, kako u Americi, tako i u Evropi.
Zaključak
Kako se potražnja za AI nastavlja povećavati, tako se i interesovanje za nuklearnu energiju vraća. Sa velikim tehnološkim kompanijama koje istražuju ovu opciju, budućnost nuklearne energije može biti svetla, sve dok se sigurnosna pitanja i javne zabrinutosti adresiraju odgovarajućim pristupima.
