U subotu 17. maja u Salonu Muzeja savremene umetnosti otvorena je izložba “Mogućnosti i razlike”, crteža studenata Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Radove su izložili autori i autorke: Viktor Cvejić, Nemanja Joković, Luka Joksimović, Nemanja Lukić, Nevena Ostojić, Nikola Pavković, Katarina Rakić, Jovan Šešum, Ksenija Vučićević, Mihaela Vučinić i Jelena Vukajlović.
Miroslav Karić, kustos MSUB, o nazivu i konceptu izložbe je rekao: “Razmišljali smo o potencijalima samog crteža, kao i o prisutnom diverzitetu praksi u izloženim radovima odnosno pristupima, poetikama i senzibilitetima koje najmlađa generacija umetnika/ca pokazuje u proširenim parametrima medija. Nadam se da će ova izložba biti podsticajna za neke buduće slične inicijative i ostvarivanje dugoročnije saradnje između Muzeja savremene umetnosti i Fakulteta likovnih umetnosti kada govorimo o neophodnosti neposrednijih uvida mladih autora/ki u izlagačke kontekste i život umetničke scene. Mislim ovde na upoznavanje sa kustoskim praksama, formatima razmene profesionalnih znanja i iskustava kao i na produkcione, organizacione i druge aspekte rada na jednom novom delu – izložbi.”
Kako definisati crtež danas i koliko se promenila ideja o crtežu, ili motivacija za crtanjem? Ovo su neka od pitanja koja postavlja izložbeni projekat u čijem fokusu se nalaze crtačke prakse studenata svih nivoa studija i sa svih odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. U selekciji Zorana Dimovskog, profesora Fakulteta likovnih umetnosti, u saradnji sa Miroslavom Karićem, kustosom Muzeja savremene umetnosti, jedanaestoro studenata i studentkinja predstavlja svoje radove ili, preciznije, ishode svojih istraživanja medija crteža u proširenom polju.
Kao jedna od osnovnih disciplina umetničkog obrazovanja i vrstan vid artikulacije analitičkog, refleksivnog i izražajnog aparata, crtež kontinuirano evoluira u pogledu svojih tehničkih i medijskih karakteristika, što ga čini ne samo neposrednim i najintimnijim likovnim izrazom već i prostorom trajnih stilskih i idejnih redefinisanja i eksperimentisanja. Njegov suštinski karakter otvorenosti doprineo je senzibilizaciji crteža na nove forme i vizuelna iskustva savremene tehnologije, kao i moderne društveno-kulturološke promene. Konvencionalni crtački postupci ne izostaju – oni se transformišu u testiranjima materijala i pribora, preosmišljavaju u usvajanju metoda rada iz drugih medija s kojima se povezuju ili kroz koje se misle, formalno se oslobađaju kroz promišljanja prezentacijskih rešenja i dijalog s kontekstima izlagačkih prostora.
U produkcionom smislu, studentske radove izložene u Salonu MSU-a karakterišu fleksibilnost formata, optimalni materijalni resursi i ekonomičnost izvedbe. U pogledu tema kojima se bave, one se kreću od krajnje intimnih narativa i svakodnevnih mikrobivanja do različitih globalnih pojava kolektivnog života i socijalne dinamike. Crtež se, za mlade umetnike i umetnice, potvrđuje kao važan oblik introspektivnog govora, način artikulisanja i suočavanja sa identitetskim krizama, egzistencijalnim strahovima, sopstvenom seksualnošću, te kao mogućnost za kritički iskaz i opserviranje aktuelnih lokalnih društveno-političkih previranja, fenomena onlajn komunikacije, grube intruzije kapitala u svet sporta, nestabilne vizije budućnosti itd.
Jedan od ciljeva projekta bio je i da studenti i studentkinje steknu nova iskustva i uvide, izvan akademskih obrazovnih programa, u pripremne i organizacione aspekte rada na izložbi, kao i da se profesionalni akteri na savremenoj umetničkoj sceni neposrednije upoznaju sa stvaralaštvom najmlađe generacije likovnih autora.
Izložba je otvorena za posetioce do 2. juna 2025. godine.
Foto: Bojana Janjić
