S vremena na vreme vidite film koji je tako potpuno realizovan i tako kompletan, koji uspeva da se pojavi snažno i završi na visokoj noti, da kada krene odjavna špica, osećate se kao da je sve što preostaje jeste da aplaudirate. To je kratka verzija naše The Menu recenzije, koji je stigao u bioskope novembra 2022. Odličan rad, bez napomena. Mislimo da ne bi menjali kadar.
Izlazeći iz bioskopa, čuli smo da je neko drugi ko je bio na istoj projekciji uporedio The Menu sa The Hunt – verovatno onim iz 2020. Betty Gilpin, a ne onim iz 2012. Thomas Vinterberg-a – poređenje koje je prikladno i pomalo uvredlјivo. The Hunt je bio film u kojem „elite“ love „obične“ zbog sporta, vrstu filma koji je predodređen da uvek i zauvek bude povezan sa Trump-ovom erom. Na isti način na koji možete da uđete u nečiju kuću i vidite tepihe i kauče u boji avokada i odmah pomislite „ukrasili ste ovo 1975.“, tako da možete da čujete „elitni“ i „obične“ i odmah pomislite „ovo je proizvedeno između 2016 i 2020”.
The Menu deli sa The Hunt žanrovsku premisu visokog šlock-a i podlogu klasnog rata, ali postoji samouverenost u scenariju Seth Reiss-a i Will Tracy-a koji se ne hvata za relevantnost. Takav da možemo da zamislimo da je to u osnovi isti film i da je isto tako dobar pre 10 ili 10 godina od sada.
Nicholas Hoult igra Tyler-a, neku vrstu super-gurmana koji je gledao svaku epizodu Chef’s Table i nedavno je potrošio hilјade dolara na kulinarsko iskustvo koje uklјučuje putovanje na udalјeno ostrvo da proba degustacioni The Menu koji je pripremio poznati kuvar. Povukao je sa sobom njegovu novu… devojku, verovatno – Margo, koju igra Anya Taylor-Joy u modu kul devojke iz kasnih 90-ih, zajedno sa zdepastim Doc Martens-om, šiškama i krvavo crvenim karminom koji oštro definiše njen naglašeni Kupidon luk. U prvoj sceni, Tyler je prekori što je popušila cigaretu. „Ovaj jelovnik je veoma delikatan “, šišti on, u odjeku scene „žvaćeš li žvaku “ u Sideways-u, dok Margo prevrće očima.
Ostali gosti na ostrvu su, u suštini, gomila seronja, u raznim nijansama. Postoje tri uspešna brata sa debelim računom, koje igraju Arturo Castro, Rob Yang i Mark St. Cyr; bračni bogati par bez lјubavi koji igraju Reed Birney i Judith Light; slavna ličnost u stilu Johnny Depp-a i njegova dugogodišnja pomoćnica, koju igraju John Leguizamo i Aimee Carrero; snobovski kritičar hrane i njen izdavač, koje igraju Janet McTeer i Paul Adelstein, i naravno, misteriozna nema starica (Rebecca Coon). Ubrzo ih na ostrvu dočekuje lјubazna, ali očigledno zla domaćica povučenog kuvara, koju igra brilјantna Hong Chau, koja je trebalo da dobije nagrade za njen rad u Downsizing i Inherent Vice i koja je ovde ponovo oduševlјavajuća.
Najzad, pokrovitelјi se susreću sa njihovim domaćinom, Jeremy Slowik-om, koga igra Ralph Fiennes, koji je možda bolјi od bilo koga u potisnutoj pretnji i zlobi prikrivenoj prijatnošću. Slowik i njegova kuhinjska brigada, koji spavaju u barakama i privlače militarističku pažnju kada Slowik plјesne rukama, izgleda da su sumnjivo upoznati sa privatnim životima njihovih gostiju. Prisustvo Margot, dodatka u poslednjem trenutku, čini se da ih baca u petlјu.
The Menu je navodno film o gurmanima – ali kulinarska umetnost je ovde uglavnom samo metafora. Priča se može primeniti na bilo koju umetnost. Radi se o centralnoj kontradikciji u osnovi svake umetničke forme. Iako umetnik može da uđe u to da bi služio „lјudima“, što je bolјi u njegovom zanatu i što umetnik postaje istaknutiji, demografska baza njihovih kupaca postaje uža, sve do tačke kada su to u osnovi samo bogati. Slowik je dostigao ovu tačku u njegovoj karijeri i skovao je veliki plan da to ugradi u njegov magnum opus.
Film The Menu je režirao Mark Mylod, dugogodišnji TV reditelј koji je sa scenaristima Reiss i Tracy radio na Succession, tajno oružje The Menu-a (osim odlične glume) su njegove komične scene. Reiss i Tracy imaju pozadinu koja uklјučuje pisanje emisija za The Onion, i obojica jasno znaju kako da zaobiđu poentu vica. The Menu nije prava komedija, ali ima više trenutaka kada se smejete na sav glas.
The Menu je najbolјa vrsta žanrovskog filma, ona koja daje osećaj da su njegovi kreatori imali snage da nam serviraju nešto fino i avangardno, ali su to umesto toga uradili rustikalno i srdačno, jer im se to baš sviđa. To je savršeno kuvani čizburger iz filma, koji ne pokušava da bude Foie Gras zapečen na vrelom kamenu iznad grančica bilјnog porekla, već u kome je svaki element – lepinja, plјeskavica, sir, povrće – pripremlјen sa lјubavlјu, savršeno izvršeno, i radeći zajedno u savršenoj harmoniji.
Izvor: prolog.rs/
