U gradskoj kući grada Ciriha – Volkshaus, u Zelenoj Sali, u ponedeljak, 17.04.23. od 19:00 časova održaće se predavanje i promocija knjige prof.dr Dragane Litričin Dunić.
Tema predavanja su književnost, mediji, edukacija ili drugačije rečeno umetnost koja crta neizbrisive krugove. Knjiga «PLAVI KRUG» koja se smatra i «bukvarom novinarstva» na našim prostorima, predstavljena je širom zemlje, regiona i u Evropi.
Pored prof.dr Dragane Litričin Dunić, imaćemo prilike da uživamo u bogatom programu Umetničkog centra SOKO na čelu sa Andrijanom Adamović.
Program će otvoriti pevačka grupa U.C.SOKO a u toku večeri ćemo čuti divne note violine i klavira u izvođenju Marte i Petre Adamović. Pored toga, čuće se i stihovi naše pesnikinje Snežane Petrović.
Događaj je organizovao Radio Krug u saradnji sa Umetničkim centrom SOKO.
Dođite da se družimo!
O AUTORU :
prof. dr Dragana Litričin Dunić,
predsednik Kreativno-edukativnog centra ART BIT
Obrazovanje:
Doktorirala je književne nauke. Osnovne, magistarske i doktorske studije završila je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Radno iskustvo:
Zaposlena je kao univerzitetski profesor. Održala je predavanja po pozivu Univerziteta „Etveš Lorand“ u Budimpešti i na Katedri za slavistiku prestižnog Jagelonskog univerziteta u Krakovu, a takođe je imala i izlaganje o Andriću u okviru simpozijuma na Univerzitetu „Lomonosov“ u Moskvi. Bavila se novinarstvom, obrazovnim izdavaštvom, književnom kritikom i radom u redakcijama za kulturu RTS-a.
Dve godine je bila predsednik Nacionalne kancelarije Srbije Međunarodnog centra knjige za mlade (International Board on Books for Young People).
Bila je autor i urednik udžbenika odobrenih rešenjima Ministarstva prosvete i predsednik Udruženja izdavača udžbenika Srbije. Autor je knjiga intervjua sa istaknutim ličnostima srpske kulture „Plavi krug“. Živi u Beogradu.
PLAVI KRUG:
Vanja Bulić, recenzent pomenutog naslova napisao je sledeće o autorki i knjizi : TEKST SA LIČNIM PEČATOM Intervju je najteža novinarska forma pored ostalog i zbog toga što u sebi sadrži sve ostale forme – od vesti, preko komentara i reportaže, do analitičkog pristupa. Novine su pune intervjua, ali malo njih se može izboriti za privilegiju da iznad naslova i nadnaslova dobije markicu na kojoj piše – intervju. Trenutna moda u novinarstvu je ćaskanje sa sagovornikom, koje ima prizvuk neobaveznog razgovora, a urednici ga, da bi dali važnost novinama, nazivaju intervjuom. Već posle nekoliko meseci, ta vrsta razgovora nema nikakvu vrednost, osim podsećanja na trenutno raspoloženje novinara i ličnosti sa kojom razgovara. Da bi se napravio dobar intervju, koji će istrpeti probu vremena, mora da postoji razlog za intervju i kod novinara i kod njegovog sagovornika.
Ima istorijskih ličnosti iz sveta kulture ili nauke, koje su dale samo par intervjua u životu. Ali, dali su ih u trenutku kada su imali šta da kažu i kada je postojala potreba za njihovom istinom. Dragana Litričin Dunić je za svoje sagovornike na televiziji i u novinama, upravo birala takve ličnosti, koje su obeležile epohu i čija će reč, upakovana u korice ove lepe i dobre knjige, značiti nešto i posle sto godina. Knjiga koja se piše da bi bila razbibriga i zamena novinama je bespotrebna knjiga. Intervjui u knjizi „Plavi krug“ imali su prvo svoju žurnalističku vrednost, pa su potom, skladno i pametno birani, pretočeni u knjigu.
Velika umešnost u pisanju intervjua je izbor dramaturgije. Intervju koji nema i tu stranu, brzo će umoriti čitaoca. Pošto je dobar intervju ipak privilegija novina, jer je moguće naknadno uraditi neke korekcije, neophodno je da se izbori sa agresivnošću televizije. Zato je danas pisano novinarstvo, a posebno reportaža i intervju, u stalnom traganju za odgovorom na pitanje kako pobediti televiziju? To je jedino moguće sredstvima kojima televizija raspolaže, a to je dramaturgija i pisanje u slikama. Čitalac posle pročitanog teksta, a posebno intervjua, mora da ima osećaj kao da je sve to gledao i slušao, a ne samo pročitao. Intervjui Dragane Litričin Dunić upravo imaju tu neophodnu dimenziju sliku rečima urađenu, koja pomaže da se ličnost i vizuelno oseti.
Pošto život knjige traje koliko će trajati ljudski rod, veoma je bitna i ta komponenta koja će nekom budućem čitaocu, i kroz hiljadu godina, pomoći da misaono i vizuelno sagleda živog čoveka iz prohujalih epoha, a kroz njega i samu epohu. Knjiga intervjua koji su već imali svoj novinarski život, nije nikakva novost. Ali, knjiga „Plavi krug“ je u tom miljeu ipak novost, jer poseduje energiju ličnosti koje su bile nezaobilazni stožeri na razmeđu dva veka. Govorio sam o dramaturgiji Draganinih intervjua, pa moram reći da je tu divnu osobinu zadržala i knjiga kao celina, pa kad pročitate knjigu i zaklopite korice, imate utisak da u istoj sobi sa vama sedi šesnaest tako bitnih, a tako raznorodnih ljudi, koje vam je u goste dovela Dragana Litričin Dunić.
Zbog toga ćete joj biti izuzetno zahvalni, kao što sam ja bio zahvalan svaki put kada je u redakciju DUGE donosila novi tekst sa ličnim pečatom, koji je uspela da održi i pored ogromne snage i pečata koji su razgovoru davali njeni sagovornici. Drugi talas gladi za jednom ovakvom knjigom će se osetiti kroz nekloliko decenija, kada će neke nove generacije poželeti da shvate i objasne duh vremena koje je ostalo iza njih. A moći će da ga osete samo ako im ga predstave najumniji ljudi tog vremena. Knjiga „Plavi krug“ nudi i taj luksuz za razliku od knjiga u kojima o vremenu u kome živimo sude i oni koji ga ne razumeju i koji ne umeju da iskorače iz njega.
Umetnički centar SOKO:
Umetnički centar „Soko“ osnovan je s namerom da organizuje kulturne događaje i prezentuje tradiciju, umetnost i kulturu ljudima u Švajcarskoj. Vode ga muzički obrazovani ljudi sa puno sviračkog, pevačkog i igračkog iskustva. Posle decenije rada u raznoraznim orkestrima i grupama pevača (Muzička škola „Mokranjac“ iz Kraljeva i iz Beograda, Etnomuzikološki odsek Muzičke akademije u Beogradu, Balkanika, Stupovi, Teodulija, Ansambl „Renesans“, grupa „Gora“) igranja u kulturno umetničkim društvima „Dobrosav Radovanović-Kikac“ iz Bazela, „Krsmanac“ i „Branko Cvetković“ iz Beograda i učešća u mnogobrojnim projektima i seminarima, javila se potreba da sve svoje iskustvo usmere u pokretanje Umetničkog centra „Soko“.
Centar će se prvenstveno baviti organizacijom kulturnih događaja želeći da ljudima u Švajcarskoj ponudi neku drugačiju vrstu sadržaja od onih koji su trenutno na raspolaganju, kao i održavanjem seminara iz oblasti muzike, kulture i tradicije. Od avgusta 2020. Umetnički centar „Soko“ organizuje srpsko tradicionalno pevanje i osnove srpske tradicije, pre svega za decu, ali i za odrasle.
