Sajber napadi, krađa podataka i identiteta, elektronski napadi na finansijske institucije, te gotovo otvoreni sajber rat između velikih sila (cyber warfare) postali su svakodnevnica. Danas se najveći deo prikupljanja informacija za vojne i političke potrebe obavlja putem interneta, što obuhvata javne mreže (world wide web), kao i posebne mreže između velikih korporacija i međunarodnih institucija (poput NATO-a).
Bezbednost osetljivih podataka (data intelligence) postala je jedna od najbitnijih stavki u razvoju strategija velikih sila – SAD-a, Rusije, Kine, Indije i Evropske unije. Od bezbednosti podataka u javnom domenu zavise ne samo državne službe, već i značajan deo kompanija i privrede. Ova situacija nosi rizik gubitka radnih mesta, a dok su nekada fabrike zaustavljale mašine zbog kvarova, danas može doći do prekida proizvodnje zbog velikih sajber napada.
Prevazilaženje jezičkih barijera kroz lokalni softver
Kina je još od masovnog usvajanja kompjutera krajem ’70-ih i početkom ’80-ih godina težila da što veći deo softvera bude lokalnog karaktera. Ovaj pristup je bio najviše uslovljen korišćenjem kineskog pojednostavljenog pisma. Prve verzije zapadnih softvera nisu imale podršku za kineske karaktere, što je dovelo do razvoja lokalnog softvera od strane malobrojnih kineskih kompanija.
Sredinom i krajem ’80-ih, velika potražnja za kompjuterima u Aziji dovela je do razvoja podrške za različite jezike i setove karaktera, a puna podrška za kineski jezik uvedena je u Microsoftov Windows OS tek 1993. godine. Sličan razvoj se odvijao i za lokalni softver u Linuxu, koji je postao ozbiljna alternativa Windowsu.
Razvoj domaćeg operativnog sistema
Kako bi se obezbedila nacionalna bezbednost, vlasti i akademska zajednica u Pekingu započeli su razvoj domaćeg operativnog sistema nazvanog “Kylin”. Ovaj operativni sistem je prvobitno bio zasnovan na FreeBSD i od 2004. se koristi u državnim organima, vojsci i obrazovnim institucijama. U međuvremenu, “Neo Kylin” je postao unapređena verzija koja koristi više od 3.000 softverskih paketa, dok je korisnički interfejs prilagođen kineskom jeziku.
Lokalni softver u Rusiji
Rusija ima svoju verziju Linux operativnog sistema pod imenom “Astra OS”. Njegov razvoj je počeo krajem ‘90-ih, a 2010. godine je uveden kao standardni operativni sistem u državnim, vojnim i obrazovnim institucijama. “Astra OS” podržava rusku arhitekturu i sadrži posebne softverske biblioteke pisane za različite namene.
U poslednje dve godine, može se često primetiti korišćenje “Astra OS” u Nacionalnom centru za bezbednosnu kontrolu, čime se pokazuje značaj lokalnog softvera za bezbednosne aspekte države. I dok se sajber bezbednost razvija, lokalni softver ostaje ključni element u obezbeđivanju sigurnosti i stabilnosti nacionalnih sistema.
