Da li ste ikada imali čudan osećaj da ste već doživeli istu situaciju, iako je to nemoguće? Ponekad čak može izgledati kao da ponovo proživljavate nešto što se već dogodilo. Ovaj fenomen, poznat kao déjà vu, veoma je zbunio filozofe, neurologe i pisce veoma dugo vremena.
Počevši od kasnih 1800-ih, mnoge teorije su počele da se pojavljuju o tome šta bi moglo izazvati déjà vu, što znači „već viđeno“ na francuskom. Ljudi su pomislili da možda proizlazi iz mentalnih poremećaja ili možda nekog problema u mozgu. Ili možda privremeni prekid u inače normalnom funkcionisanju ljudske memorije. Ali ova tema nije dosegnula sferu nauke sve do relativno nedavno.
Prelazak iz paranormalnog u naučno Ranih 2000-ih, naučnik po imenu Alan Braun odlučio je da sprovede pregled svega što su istraživači do tog trenutka napisali o déjà vu fenomenu. Većina onoga što je mogao da pronađe imalo je paranormalan ukus, imajući veze sa natprirodnim – stvarima poput prošlih života ili psihičkih sposobnosti. Ali pronašao je i studije koje su istraživale redovne ljude o njihovim iskustvima s déjà vuom. Iz svih ovih radova, Braun je mogao da izvuče neka osnovna saznanja o fenomenu déjà vua. Na primer, Braun je utvrdio da otprilike dve trećine ljudi doživi déjà vu u nekom trenutku svog života. Utvrdio je da je najčešći okidač za déjà vu scena ili mesto, a sledeći najčešći okidač je razgovor. Takođe je izvestio o naznakama kroz oko jedan vek medicinske literature o mogućoj vezi između déjà vua i određenih vrsta epileptičkih aktivnosti u mozgu.
Naučni Pristup: Alan Braun i Déjà Vu
Braunov pregled uneo je temu déjà vua u sferu šire nauke, jer se pojavila i u naučnom časopisu koji čitaju naučnici koji proučavaju kogniciju, ali i u knjizi namenjenoj naučnicima. Njegov rad služio je kao katalizator za naučnike da osmisle eksperimente kako bi istražili déjà vu.
Testiranje déjà vua u laboratoriji psihologije Inspirisani Braunovim radom, moj istraživački tim započeo je eksperimente usmerene na testiranje hipoteza o mogućim mehanizmima déjà vua. Istraživali smo gotovo vek staru hipotezu koja je sugerisala da déjà vu može nastati kada postoji prostorna sličnost između trenutne scene i scene u vašem pamćenju koju ne možete da se setite. Psiholozi su nazvali ovo hipotezu Gestalt sličnosti. Na primer, zamislite da prolazite pored medicinske sestre na jedinici u bolnici dok idete da posetite bolesnog prijatelja. Iako nikada niste bili u ovoj bolnici, osećate se kao da jeste. Osnovni uzrok ovog déjà vua mogao bi biti taj što raspored scene, uključujući raspored nameštaja i posebnih objekata u prostoru, ima isti raspored kao druga scena koju ste doživeli u prošlosti.
Možda je način na koji je medicinska sestra smeštena – nameštaj, predmeti na pultu, način na koji se povezuje sa uglovima hodnika – isti kao raspored dobrodošlih stolova u odnosu na znakove i nameštaj u hodniku na ulazu na događaj u školi koji ste posetili godinu dana ranije. Prema hipotezi Gestalt sličnosti, ako se ta prethodna situacija sa sličnim rasporedom kao trenutna ne seti, možda ćete ostati samo sa jakim osećajem poznatosti za trenutnu.
Istraživanje
Da bismo istražili ovu ideju u laboratoriji, moj tim koristio je virtuelnu stvarnost da stavi ljude unutar scena. Na taj način smo mogli da manipulišemo okruženjima u kojima se ljudi nalaze – neke scene su delile isti prostorni raspored dok su inače bile različite. Kao što se i predviđalo, déjà vu je bilo verovatnije da se dogodi kada su ljudi bili u sceni koja je imala isti prostorni raspored elemenata kao ranije scena koju su videli, ali se nisu setili.
Ovo istraživanje sugeriše da jedan od faktora koji doprinosi déjà vu može biti prostorna sličnost nove scene sa scenom u pamćenju koja ne uspeva da se svesno seti u datom trenutku. Međutim, to ne znači da je prostorna sličnost jedini uzrok déjà vua. Veoma verovatno, mnogi faktori mogu doprineti tome šta čini scenu ili situaciju da se oseća poznato. Dalja istraživanja su u toku kako bi se istražili dodatni mogući faktori koji učestvuju u ovom misterioznom fenomenu.
