Vrući i vlažni dani su neprijatni sami po sebi, ali prema rečima stručnjaka, vežbanje na visokim temperaturama može vam pomoći da postanete spremniji, pod uslovom da to radite pravilno.
Zašto je vežbanje na vrućini tako teško? Više temperature i zagušljiva vlaga otežavaju rad tela.
“Uvek smatram da su vežbanje i vrućina veliki kardiovaskularni izazov,” kaže Chris Byrne, registrovani fizioterapeut i viši predavač na Univerzitetu Exeter, za Fortune. On objašnjava da naš kardiovaskularni sistem mora da balansira između dva ključna zadatka: cirkulacije krvi, kiseonika i metaboličkog goriva do mišića, i hlađenja tela.
U tim uslovima može doći do pojave koju Byrne naziva “odstupanje otkucaja srca”. U hladnijim uslovima, vaš broj otkucaja srca ostaje stabilan dok održavate isti intenzitet vežbanja. Na vrućini, međutim, čak i ako trčite istom brzinom, otkucaji srca počinju da rastu.
“To je znak da se kardiovaskularni sistem više fokusira na gubitak toplote,” pojašnjava Byrne.
Uz pravilan tempo i postepeni trening, naše telo ne samo da se može prilagoditi vrućini, već ćemo moći da izvodimo i teže treninge na višim temperaturama.
Tri ključne fizičke adaptacije koje dolaze u obzir su: niža osnovna telesna temperatura, veći volumen krvi, što dovodi do većeg udarnog volumena – količine krvi koja se izbacuje pri svakom otkucaju srca, i niži broj otkucaja srca u mirovanju.
Ove adaptacije zajedno omogućavaju vašem kardiovaskularnom sistemu da funkcioniše efikasnije, sa većim volumenom krvi koji izlazi iz srca u minuti, objašnjava Byrne.
Prilagođavanje na toplinu dovodi do niže telesne temperature u mirovanju, što poboljšava našu sposobnost gubitka toplote. Naša telesna temperatura može se spustiti, što nam daje nižu početnu temperaturu kada počnemo da vežbamo, što znači da ćemo se ranije početi znojiti, hladiti ranije i neće nam tako brzo biti vruće.
Byrne dodaje da se zbog snižene telesne temperature počinjemo ranije znojiti. To znači da su se naša tela prilagodila bržem aktiviranju mehanizama za gubitak toplote, što nam pomaže da se ohladimo. Uz ove adaptacije, možete postići mnogo veći srčani učinak ili izvoditi mnogo teže napore tokom vežbanja.
“Ove prilagodbe omogućavaju srcu da funkcioniše efikasnije kako bi ispunilo te dvostruke zadatke – snabdevanje gorivom mišića koji rade i gubitak toplote iz tih mišića,” kaže Byrne.
Ipak, bez obzira na sve, sigurnost bi trebala biti vaš prioritet broj jedan. Toplotne bolesti su realne – i mogu biti smrtonosne u najekstremnijim slučajevima.
Byrne savetuje da vežbate samo ono što možete podneti – ako osetite da se pregrejavate, usporite ili odmah prestanite i ohladite se. Vlaga takođe može biti opasan faktor, kaže on, jer vlažnost u vazduhu sprečava znojenje – jedan od najvažnijih mehanizama koje naše telo koristi da se ohladi.
