Švajcarci smatraju da „staro doba” počinje tek sa njihovim 80. rođendanom, što je znatno optimističnija procena nego pre nekoliko decenija. Anketa otkriva da su devedesetih godina prošlog veka Švajcarci smatrali da poslednja faza života počinje sa 69 godina.
Federalni zavod za statistiku (FSO) objavio je u ponedeljak rezultate najnovije ankete o percepciji starosti pod nazivom „Panorama društva Švajcarske”. Ova studija je otkrila da su uslovi života u „trećem dobu” (od 65 do 80 godina) znatno bolji nego u kasnijem „četvrtom dobu”, kada ljudi sve više doživljavaju bolesti i zavisnost od drugih.
Treće doba: Zlatne godine života
Istraživači su primetili sve veću raznolikost u načinu života i uređenju domaćinstava nakon penzionisanja. S jedne strane, postoje brojne mogućnosti za penzionere, ali s druge strane, javljaju se i nejednakosti u pogledu finansijske situacije i zdravlja.
Uprkos generalno dobrom stanju starije populacije, siromaštvo u starosti je i dalje prisutno. Mnogi stariji građani suočavaju se sa izazovima kao što su nedostatak adekvatnih prihoda, visoki troškovi zdravstvene nege i ograničene mogućnosti za socijalnu participaciju.
Dugotrajna nega i promene u sistemu nege
Prema objavljenim podacima, dugotrajna nega se takođe promenila u kontekstu povećanog životnog veka i raznolikosti. Tradicionalna institucionalna nega u domovima za stare i staračkim domovima je u opadanju, dok raste potražnja za ambulantnom negom, dnevnom i noćnom negom, kao i kratkim boravcima u tim ustanovama.
Ove promene ukazuju na potrebu prilagođavanja sistema nege starijim osobama koje sve više preferiraju da ostanu u svojim domovima koliko god je to moguće. Takođe, ove usluge omogućavaju starijima da zadrže određeni nivo nezavisnosti i kvaliteta života.
Raznolikost života u penziji
Univerziteti Fribourg i Neuchâtel, zajedno sa Švajcarskom akademijom humanističkih i društvenih nauka (SAGW), doprineli su ovoj publikaciji i istraživanju. Oni ističu da je raznolikost u životnim okolnostima starijih ljudi postala sve izraženija. Dok neki uživaju u finansijskoj sigurnosti i dobrom zdravlju, drugi se suočavaju s izazovima siromaštva i bolesti.
Na primer, mnogi stariji Švajcarci danas biraju da žive aktivan život i da ostanu angažovani u društvenim aktivnostima, volontiranju ili hobijima, dok drugi zbog zdravstvenih problema ili nedostatka finansijskih sredstava nemaju tu mogućnost.
Zaključak
Izveštaj „Panorama društva Švajcarske” pokazuje da Švajcarci danas imaju znatno optimističniji pogled na starost nego pre nekoliko decenija. Dok se ranije smatralo da starost počinje već sa 69 godina, danas većina građana oseća da se staro doba ne započinje pre 80. rođendana. Ova promena percepcije je verovatno rezultat boljih uslova života, napretka u medicini i sve veće svesti o važnosti aktivnog starenja.
Međutim, važno je napomenuti da, uprkos pozitivnim promenama, i dalje postoje izazovi kao što su siromaštvo u starosti i potreba za odgovarajućom negom. Švajcarsko društvo će morati da nastavi da se prilagođava i razvija kako bi odgovorilo na potrebe svoje starije populacije.
