Kasno uveče 24. marta 2026. godine, stanovnici jugoistočnih delova Severne Makedonije osetili su jak potres koji ih je naterao da zastanu i zapitaju se – šta se dešava. Sat na zidu pokazivao je tačno 20:08, a tlo je zadrhtalo na način koji u ovakvim krajevima nikada ne prolazi neopaženo.
Seizmološka opservatorija pri Prirodno-matematičkom fakultetu u Skoplju odmah je objavila podatke – potres je bio intenziteta III stepena prema Evropskoj makroseizmičkoj skali i osetio se u jugoistočnim delovima zemlje. Nije bila reč o lokalnom, sitnom drhtaju tla – epicentar je bio u Grčkoj, čak oko 290 kilometara jugoistočno od Skoplja, a lokalna magnitudа iznosila je ML 5,0.
Šta znači potres od 5,0 stepeni i zašto se osetio toliko daleko
Magnitudа od 5,0 stepeni po Rihterovoj skali spada u kategoriju umerenih zemljotresa koji su dovoljno snažni da se osete na velikim udaljenostima, posebno ako je hipocentar – tačka u unutrašnjosti Zemlje gde se potres stvarno dogodi – smešten plitko ispod površine.
Plići hipocentri su seizmički aktivniji u smislu površinskog osećaja – energija se brže prenosi ka površini i širi se na šire područje. Upravo to objašnjava zašto je potres s epicentrom duboko u Grčkoj bio dovoljno jak da se jasno oseti u Severnoj Makedoniji, stotinama kilometara dalje.
Intenzitet od III stepena prema Evropskoj makroseizmičkoj skali, koji je zabeležen u Severnoj Makedoniji, znači da su ga osetili mnogi stanovnici – naročito oni koji su u tom trenutku bili u zatvorenom prostoru ili mirovanje. Na ovom nivou intenziteta predmeti na policama mogu se blago zanihati, a viseće lampe vidljivo podrhtati.
Grčka – jedna od najseizmički aktivnijih zemalja Evrope
Ono što se desilo 24. marta nije izuzetak – to je deo obrasca koji se ponavlja decenijama.
Grčka se nalazi na jednom od najsloženijih geoloških područja u Evropi, na tački gde se sudaraju Evroazijska i Afrička tektonska ploča. Taj sudар – koji traje milionima godina i koji je između ostalog formirao Mediteransko more i planinski venac koji se proteže od Španije do Turske – ne odvija se u tišini. Odvija se kroz neprestane, ponekad snažne, seizmičke aktivnosti.
Samo u martu 2026. godine Grčka je zabeležila više potresa različitih magnitudа – 20. marta registrovan je potres od 4,7 stepeni s epicentrom kod Paramitje na severozapadu zemlje, koji se takođe osetio u Albaniji i Severnoj Makedoniji. Početkom marta, 14. marta, potres od 4,7 stepeni pogodio je oblast Krita.
Sve ovo govori o tome da je seizmička aktivnost u regionu u ovom periodu bila iznad proseka – što je važan kontekst za razumevanje onoga što su stanovnici Severne Makedonije doživeli.
Severna Makedonija nije nepoznata s potresima
I Severna Makedonija ima svoju seizmičku istoriju, i to ne neznačajnu.
Samo četiri dana pre ovog potresa, 20. marta, dva slabija potresa zabeležena su u jugozapadnom delu Makedonije – prvi s epicentrom u Grčkoj, drugi u Albaniji. Oba su bila intenziteta III stepena i osetila su se u Ohridu, Bitolju i okolini.
Istorijski gledano, najsnažniji potres koji je ikada zabeležen u blizini Severne Makedonije imao je magnitudu 7,2 stepena i dogodo se 8. novembra 1905. godine, s epicentrom u Egejskom moru, 297 kilometara jugoistočno od Bitоlja. A najpoznatija seizmička katastrofa u ovom delu Balkana ostaje razorni zemljotres u Skoplju 1963. godine, koji je praktično uništio grad i odneo više od hiljadu života.
Reakcija građana – između straha i navike
Kada se zemlja zatrese, reakcija ljudi govori mnogo o tome gde žive.
U Grčkoj, tokom potresa od 20. marta, građani su na društvenim mrežama odmah počeli da dele svoja iskustva – „Janjina, dobro je drmalo“, „Trajalo je nekih osam sekundi“, „Drmalo i u Pargi“ – poruke koje su stizale iz različitih krajeva zemlje gotovo istovremeno s podrhtavanjem tla.
Takve reakcije nisu pokazatelj panike – pokazatelj su navike. Stanovnici seizmički aktivnih regiona nauče da žive s ovim pojavama, da ih brzo prijavljuju i da procenjuju jačinu gotovo intuitivno. To ne znači da ih ne uzimaju ozbiljno – znači da znaju razliku između potresa koji zahteva evakuaciju i onog koji zahteva da se zastane, sačeka i proveri je li sve u redu.
Nema izveštaja o žrtvama ili šteti
Prema dostupnim informacijama nakon potresa od 24. marta, nije bilo izveštaja o povredama, žrtvama ni materijalnoj šteti ni u Severnoj Makedoniji ni u epicentralnom području u Grčkoj.
To je delimično dobra vest koja govori o razmeri potresa – magnitudа od 5,0 s epicentrom na toj udaljenosti nije bila dovoljna da prouzrokuje fizička oštećenja. Ali donekle govori i o tome koliko su savremene građevine u ovim krajevima građene s osvrtom na seizmičku aktivnost – posebno u Grčkoj, gde su standardi seizmičke gradnje u poslednjih nekoliko decenija značajno unapređeni nakon niza razornih potresa.
Balkan i tlo koje nikada sasvim ne miruje
Potres od 24. marta još jednom podseća na nešto što stanovnici Balkana dobro znaju, ali o čemu retko svesno razmišljaju – ovaj deo Evrope leži na tlu koje nije statično.
Seizmička mapa Balkana izgleda kao isprekidana mreža aktivnih zona koja prolazi kroz Grčku, Albaniju, Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Srbiju. Svake godine u ovom regionu bude zabeleženo na stotine manjih i desetine umerenih potresa – od kojih se mnogi nikada ne pojave u vestima jer nisu uzrokovali štetu.
Regionalna seizmološka saradnja – poput one između zavoda u Skoplju, Atini, Sarajevu i Beogradu – ključna je za brzo obaveštavanje javnosti i procenu rizika u ovakvim situacijama. Brzina s kojom su podaci o potrеsu od 24. marta bili dostupni govori upravo o tome da taj sistem funkcioniše.
Tlo se i dalje kreće. Ali znanje o tome – i sistemi koji to prate – čine ogromnu razliku između straha i informisanosti.
