Zaposleni u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji: Žele bolju ravnotežu između posla i života poslovnog i privatnog života sve više prepoznaje kao ključan faktor za dobrobit radnika, bez obzira na starosnu grupu. U današnjem vremenu, sve veći broj zaposlenih izražava želju za većom slobodom i boljim uslovima rada, a rezultati ankete pokazuju šta bi bili spremni da žrtvuju kako bi postigli željeni balans.
Želja za višim slobodimo vremenom
Istraživanje je otkrilo da više od polovine zaposlenih u Nemačkoj teži smanjenju radnih sati. Naime, 34 odsto ispitanika izjavilo je da bi radije prihvatilo manju platu u zamenu za više slobodnih dana godišnjeg odmora. Ova želja za većim slobodnim vremenom nije ograničena samo na mlađe generacije; sve više radnika različitih starosnih grupa izražava slične potrebe.
Problemi sa opterećenjem i raspoloženjem
Istraživanje takođe otkriva da mnogi zaposleni osećaju posledice preopterećenja na poslu. Više od 40 odsto ispitanih izjavilo je da njihova kompanija ima problema sa pronalaženjem adekvatnog kadra, dok 30 odsto ističe povećan obim posla i lošu radnu atmosferu kao glavne probleme. Ove poteškoće često dovode do lošeg raspoloženja među zaposlenima, što se negativno odražava na njihov kvalitet rada i opšte zadovoljstvo.
Odbacivanje ideje o dodatnom radu
Iako su mnogi zaposleni svjesni problema na radnom mestu, šest od deset ispitanika je odbacilo ideju o dodatnom radu kako bi se rešili ovi problemi. Istraživanje je pokazalo da bi samo uz odgovarajuće finansijske podsticaje, kao što su bonus isplate, veće plate ili dodatni dani godišnjeg odmora, mali broj zaposlenih bio spreman da preuzme dodatne obaveze.
Tomas Kindler, izvršni direktor kompanije Ksingo, naglašava: „Ovi rezultati nam pokazuju da su zaposleni u Nemačkoj manje nego ikad spremni da svoj privatni život podrede poslu osim ako za to postoje odgovarajući uslovi.“
Ravnoteža između posla i života: Razlike između polova
Analiza je pokazala da je prosečno nedeljno radno vreme u Nemačkoj 2023. godine iznosilo 34,4 sata, što je ispod evropskog proseka od 36,9 sati. I pored toga, 49 odsto zaposlenih u različitim generacijama izražava želju za kraćim radnim vremenom. Najveći interes za smanjenje radnih sati pokazuje „Gen Z“ sa 53 odsto, dok 48 odsto „generacije Ks“ i polovina „milenijalaca“ dele ovu želju. S druge strane, samo 37 odsto „beebi bumera“ koji se približavaju penziji smatra da bi smanjili svoje radno vreme, dok samo devet odsto ispitanih želi da radi više.
Zanimljivo je da muškarci u proseku pokazuju veće zadovoljstvo ravnotežom između posla i privatnog života u odnosu na žene. Otprilike 55 odsto muškaraca je zadovoljno, dok samo 49 odsto žena izražava isto mišljenje.
Ova sveobuhvatna anketa, sprovedena među zaposlenima u tri ključne evropske zemlje, pruža uvid u trenutne trendove i želje radne snage. Zaposleni sve više traže ravnotežu između posla i privatnog života, a kompanije bi trebalo da razmotre ove aspekte kako bi poboljšale zadovoljstvo i produktivnost svojih radnika. Uvođenjem fleksibilnijih radnih aranžmana, veće plate i dodatnih beneficija, poslodavci mogu značajno doprineti boljoj radnoj atmosferi i opštem zadovoljstvu svojih zaposlenih.
