Kada se u bilo kom kutku bivše Jugoslavije pomene reč „strip“, prva asocijacija za generacije čitalaca nisu američki superheroji u šarenim kostimima, niti francusko-belgijske avanture. Prva misao, gotovo instinktivno, leti ka prepoznatljivom crno-belom formatu, ka šumama Darkvuda, prostranstvima Divljeg zapada i maglovitim ulicama Londona. Leti ka junacima koji su postali više od likova sa papira; postali su članovi porodice, prijatelji iz detinjstva i verni saputnici u odrastanju. Govorimo o svetu koji je stvorila izdavačka kuća Sergio Bonelli Editore (SBE), fenomen koji je definisao popularnu kulturu Italije i ostavio neizbrisiv trag na Balkanu.
Ovo je priča o tom svetu. Priča o viziji jedne porodice, o kreativnom geniju scenarista i crtača, i o panteonu heroja koji su, svaki na svoj način, osvojili srca miliona. Od prašnjavih početaka u posleratnoj Italiji do današnjih dana, Bonelijeva epopeja je priča o avanturi, pravdi, strahu i, iznad svega, o neuništivoj moći pripovedanja.
Počeci: Temelji jedne imperije (1940-e)
Sve je počelo u haosu i siromaštvu posleratne Italije. Zemlja je bila u ruševinama, a narodu je, više nego ikada, bila potrebna nada i beg od sumorne stvarnosti. U tom okruženju, Đanluiđi Boneli (Gian Luigi Bonelli), pisac i scenarista avanturističkog duha, zajedno sa svojom suprugom Teom Boneli (Tea Bonelli), koja je preuzela administrativnu i finansijsku ulogu, postavlja temelje onoga što će postati izdavački gigant. Njihova mala izdavačka kuća, prvobitno poznata kao Edizioni Audace, fokusirala se na jeftine, popularne priče koje su ljudi mogli da priušte.
Đanluiđi je bio pripovedač stare škole. Njegova vizija nije bila stvaranje kompleksnih psiholoških drama, već epskih avantura sa jasno definisanim moralnim kompasom. Njegovi junaci su bili čvrsti, odlučni, nepotkupljivi i uvek na strani slabijih. On je pisao priče kakve je i sam voleo da čita – priče o dalekim, egzotičnim predelima, o časti i prijateljstvu. Upravo iz te njegove strasti rodio se prvi i, za mnoge, najveći Bonelijev junak.
Poglavlje I: Tex Willer – Nepokolebljiva Legenda Zapada (1948)
U septembru 1948. godine, na kioscima se pojavio prvi broj stripa u striscia (kaiš) formatu, pod nazivom „Misteriozni totem“ (Il totem misterioso). Glavni junak bio je odmetnik po imenu Tex Willer. Kreirali su ga Đanluiđi Boneli kao scenarista i crtač Aurelio Galepini (Aurelio Galleppini), poznatiji pod pseudonimom Galep. Nisu ni slutili da su upravo stvorili najdugovečniji i najuspešniji italijanski strip svih vremena.
Ko je Tex Willer? Teks nije tipičan kauboj. On je rendžer iz Teksasa, ali pre svega, on je čovek gvozdene volje i nepokolebljivog osećaja za pravdu. U ranim epizodama bio je odmetnik koji se borio protiv nepravde sistema, ali se ubrzo pridružio redovima Teksaških rendžera, shvativši da sistem može menjati i iznutra. Njegova najveća osobenost je usvajanje indijanske kulture. Nakon što je oženio Lilith, kćerku poglavice Navaho indijanaca, i sam postaje poglavica pod imenom Noćni Orao (Aquila della Notte). Time Teks postaje most između dva sveta, beli čovek koji se bori za prava Indijanaca sa istim žarom kao i za zakon belog čoveka.
Njegov karakter je monolitan: on je samouveren, odlučan, ne preza od nasilja kada je ono neophodno, i nikada, ni pod kojim uslovima, ne odstupa od date reči. Njegov moralni kod je jednostavan i apsolutan: dobro je dobro, zlo je zlo, i nema mesta za sive zone.
Saveznici (Čuveni „Pardsi“): Teksova snaga nije samo u njegovim pesnicama i revolveru, već i u neraskidivim prijateljstvima. Njegova tri „parda“ (partnera) su sastavni deo legende:
- Kit Carson: Njegov najbolji prijatelj i saborac, stari, cinični rendžer sede kose i brkova. Carson je Teksova suprotnost – večiti pesimista, prznica koji se stalno žali na svoje „reumatične kosti“, ali čija su lojalnost i hrabrost neupitni. Njihovi dijalozi, puni prijateljskog zadirkivanja, predstavljaju zaštitni znak serijala.
- Kit Willer: Teksov sin, plod braka sa Lilith. Od oca je nasledio hrabrost i veštinu rukovanja oružjem, a od majke poštovanje prema indijanskoj tradiciji. U stripu odrasta od dečaka do sposobnog mladića, često delujući kao glas razuma mlađe generacije.
- Tiger Jack: Ponosni Navaho ratnik, Teksov pobratim i najverniji pratilac posle Carsona. On je ćutljiv, smrtonosno precizan sa puškom i nožem, i oličenje indijanske časti i mudrosti.
Neprijatelji: Iako se Teks borio protiv bezbrojnih bandita, korumpiranih moćnika i ratobornih Indijanaca, jedan neprijatelj se izdvaja kao njegov arhetipski protivnik:
- Mefisto (Mefisto): Njegovo pravo ime je Steve Dickart, i on je iluzionista, hipnotizer i nekromant. Mefisto nije običan zlikovac; on je oličenje čistog zla, demon u ljudskom obliku čija je jedina svrha uništenje Teksa Vilera. Njihovi sukobi nisu samo fizički, već i duhovni i psihološki, vodeći Teksa na samu granicu ljudskih mogućnosti. Njegov sin, Yama, nastaviće očev put mržnje, čineći ovu porodicu večitim Teksovim prokletstvom. Drugi značajni neprijatelji uključuju Crnog Tigra, malezijskog princa i vođu gusara, i Proteusa, majstora prerušavanja.
Kultne epizode i nasleđe: Sa preko 750 redovnih brojeva (ne računajući brojne specijale, almanahe i maksi izdanja), Teks je fenomen. Teško je izdvojiti najbolje epizode, ali neke se pamte kao remek-dela:
- El Muerto (napisao G.L. Bonelli, nacrtao Galep): Priča o osveti koja se smatra jednim od vrhunaca vestern žanra u stripu. Atmosfera je mračna, napeta, inspirisana špageti-vesternima Serđa Leonea.
- Povratak u Culver City: Emotivna priča u kojoj se Teks vraća u grad svoje mladosti, suočavajući se sa duhovima prošlosti.
- Saga o Mefistu: Višedelni ep u kojem se Teks suočava sa svojim najvećim neprijateljem, smatra se krunom Bonelijevog scenarističkog rada.
Teks Viler je više od stripa; on je institucija u Italiji. Predstavlja postojane, tradicionalne vrednosti i veru u apsolutnu pravdu, što ga čini bezvremenskim junakom.
Poglavlje II: Zagor – Duh sa sekirom (1961)
Dok je njegov otac dominirao žanrom vesterna, Serđo Boneli (Sergio Bonelli), koji je postepeno preuzimao kreativnu kontrolu nad izdavačkom kućom, osećao je da je vreme za nešto drugačije. Pod pseudonimom Guido Nolitta, zajedno sa genijalnim crtačem Galijenom Ferijem (Gallieno Ferri), stvorio je junaka koji će postati ikona na Balkanu – Zagora.
Prvi broj izašao je 1961. godine. Zagor nije bio čist vestern. Bio je avantura, fantazija, horor i ponekad čak i naučna fantastika, sve upakovano u jedan neodoljiv paket.
Ko je Zagor? Njegovo pravo ime je Patrick Wilding. Kao dečak, svedočio je ubistvu svojih roditelja od strane Abenaki Indijanaca. Odrastao je sa željom za osvetom, koju je i sproveo, da bi kasnije saznao gorku istinu: njegov otac je bio vojni oficir koji je počinio masakr nad nedužnim Indijancima, a napad na njihovu kolibu bio je čin osvete. Slomljen saznanjem, Patrik odlučuje da posveti svoj život iskupljenju i borbi za mir između belaca i Indijanaca.
Uz pomoć glumačke trupe, on kreira mit o Zagor-Te-Nay-u – „Duhu sa Sekirom“. On je besmrtno biće koje skače sa lijane na lijanu, ispušta zastrašujući krik i baca sekiru sa smrtonosnom preciznošću. Postaje zaštitnik izmišljene šume Darkwood, smeštene na tromeđi Ohaja, Pensilvanije i Zapadne Virdžinije. Zagor je mirotvorac, sudija i dželat, čovek čija je reč zakon u divljini.
Saveznici: Zagorova snaga leži u njegovoj humanosti i prijateljima, a jedan se izdvaja kao najvažniji:
- Chico (puno ime: Felipe Cayetano Lopez Martinez y Gonzales): Zagorov nerazdvojni saputnik, simpatični, proždrljivi i nespretni Meksikanac. Čiko je komični element serijala. Njegova opsesija hranom, strah od opasnosti i beskrajne žalopojke služe kao savršen kontrast Zagorovoj ozbiljnosti i herojstvu. Međutim, ispod komične fasade krije se bezgranično verno srce. Bez Čika, Zagor ne bi bio potpun.
- Drugi važni saveznici uključuju Tonku, poglavicu Mohawka i Zagorovog krvnog brata; Digging Billa, luckastog tragača za blagom; Doktora Metrevelica, naučnika koji ga uvodi u svet naučne fantastike; i mnoge druge.
Neprijatelji: Zagorova galerija neprijatelja je jedna od najmaštovitijih u svetu stripa, zahvaljujući mešavini žanrova:
- Hellingen: Zagorov arhi-neprijatelj. On je genijalni, ali potpuno ludi naučnik, čije izume (divovski roboti, leteći tanjiri, zraci smrti) Zagor stalno uništava. Njihovi sukobi su epskih razmera, a Hellingen se uvek vraća još opasniji. Epizoda Divovi dobra i zla smatra se vrhuncem njihovog rivalstva.
- Kandrax: Keltski druid i moćni čarobnjak koji uvodi magiju i keltsku mitologiju u Zagorov svet. Njegove moći su natprirodne, a sukobi sa njim testiraju Zagorovu hrabrost na sasvim drugom nivou.
- Baron Rakosi: Autentični vampir, direktan omaž Drakuli, koji donosi klasični gotski horor u šume Darkvuda.
- Supermike: Majk Gordon, mladić koji je po sposobnostima ravan Zagoru, ali koristi svoje talente za ličnu slavu i bogaćenje, predstavljajući Zagorovu antitezu.
Kultne epizode i nasleđe: Sa preko 700 objavljenih brojeva (uključujući redovnu seriju i specijale), Zagor je, uz Teksa, stub Bonelijeve izdavačke kuće. Njegova popularnost u bivšoj Jugoslaviji je kulturni fenomen za sebe.
- Zagor priča… (napisao Nolitta, nacrtao Ferri): Priča o Zagorovom poreklu, ključna za razumevanje lika.
- Američka odiseja: Višedelna saga u kojoj Zagor i Čiko putuju preko celog kontinenta, od Atlantika do Pacifika, susrećući različite kulture i opasnosti.
- Svemirska tamnica i Divovi dobra i zla: Vrhunac sage o Helingenu, gde se Zagor bori protiv vanzemaljaca i divovskog robota Titana.
- Tajna Jednoroga: Avantura inspirisana pomorskim legendama, koja pokazuje žanrovsku širinu serijala.
Zagorov uspeh leži u savršenom balansu. On je dovoljno realističan da bude uverljiv i dovoljno fantastičan da raspali maštu.
Poglavlje III: Mister No – Antiratni heroj u Amazoniji (1975)
Sredinom sedamdesetih, Serđo Boneli (ponovo kao Guido Nolitta) stvara još jednog junaka, ali ovog puta potpuno drugačijeg. Umoran od nepogrešivih heroja poput Teksa i Zagora, želeo je lika od krvi i mesa, sa svim ljudskim manama. Tako je 1975. rođen Mister No.
Ko je Mister No? Njegovo pravo ime je Jerry Drake. On je bivši američki vojnik, veteran Drugog svetskog rata (kasnije, u modernizaciji, Vijetnamskog rata), koji je, zgađen nasiljem i besmislom rata, pobegao u Manaus, zabačeni grad u srcu Amazona. Tamo živi od danas do sutra, radeći kao turistički pilot sa svojim starim avionom, Pajperom.
Mister No je anti-heroj. On je ciničan, lenj, voli alkohol (posebno kašasu) i žene, i mrzi autoritet. Njegov nadimak potiče od njegove sklonosti da na svaki predlog za opasnu avanturu odgovori sa odlučnim „Ne!“. Naravno, nevolje ga uvek pronađu, i uprkos svom gunđanju, njegovo srce je na pravoj strani. On će uvek, mada nevoljno, pomoći onima u nevolji. Mister No je priča o čoveku koji traži mir, ali ga univerzum tera da bude heroj.
Saveznici: Njegov krug prijatelja je šarenolik kao i džungla koja ga okružuje:
- Otto Kruger (Esse-Esse): Bivši nemački vojnik i Mister Noov najbolji prijatelj. Njih dvojica su se borili na suprotnim stranama u ratu, ali su u Amazoniji pronašli zajednički jezik. Esse-Esse (nadimak zbog pripadnosti SS jedinicama, čega se stidi) je ozbiljan, pedantan i lojalan, prava suprotnost Džerijevoj impulsivnosti.
- Paolo Adolfo: Vlasnik bara u Manausu.
- Dana Winter: Odvažna novinarka i jedna od Džerijevih ljubavi.
Neprijatelji: Mister No nema jednog arhi-neprijatelja. Njegovi protivnici su realističniji: korumpirani političari, pohlepni biznismeni, narko-karteli, bivši nacisti koji se kriju u džungli, i razni avanturisti. Ovo čini serijal utemeljenijim u stvarnosti.
Nasleđe i Kraj Serijala: Mister No je bio izuzetno popularan, posebno zbog svog „ljudskog“ karaktera sa kojim su se čitaoci lako poistovećivali. Serijal je trajao 379 redovnih epizoda i zvanično je završen 2006. godine, što je bio redak slučaj za Bonelli da svesno završi priču o jednom od svojih glavnih junaka. Time je Džeri Drejk dobio zasluženi „odlazak u penziju“, što je potez koji su fanovi cenili. Mister No je ostao upamćen kao Bonelijev najrealističniji i najkompleksniji avanturista.
Poglavlje IV: Martin Mystère – Detektiv nemogućeg (1982)
Početkom osamdesetih, Bonelli shvata da se publika menja i da postoji prostor za intelektualnije stripove. Angažuju Alfreda Kastelija (Alfredo Castelli), scenaristu opsednutog istorijom, arheologijom i misterijama, da stvori novog junaka. Rezultat je bio Martin Mystère, „Detektiv nemogućeg“.
Ko je Martin Mystère? Martin je svestrani naučnik, arheolog, antropolog, istoričar umetnosti i pisac popularnih knjiga i TV emisija. On živi u Njujorku i specijalizovan je za istraživanje onoga što nauka ne može (ili ne želi) da objasni: Atlantida, Mu, vanzemaljske posete u prošlosti, misteriozne tehnologije, istorijske zavere. Zbog svoje sklonosti da se bavi „pseudonaukom“, kolege ga od milja (ili podsmeha) zovu „Dobri stari čika Marti“.
Za razliku od prethodnih Bonelijevih junaka, Martinova snaga nije u pesnicama, već u umu. Njegove avanture su intelektualne zagonetke, a rešenje se često krije u bibliotekama i arhivima. Na kraju svake epizode, Marti dodaje novi predmet u svoju kolekciju „nemogućih“ artefakata u svojoj kući u ulici Washington Mews.
Saveznici:
- Java: Martinov nerazdvojni asistent. On je pravi, autentični neandertalac, pronađen živ u zabačenoj dolini u Mongoliji. Java ne govori, već komunicira gestikulacijom, ali poseduje neverovatnu snagu i inteligenciju.
- Diana Lombard: Martinova večita verenica (kasnije i supruga). Ona je socijalna radnica, pragmatična i prizemna, i služi kao sidro koje Martina vraća u stvarni svet iz njegovih fantastičnih teorija.
- Inspektor Travis: Policijski inspektor iz Njujorka koji često, mada nevoljno, traži Martinovu pomoć u bizarnim slučajevima.
Neprijatelji:
- Ljudi u crnom (Men in Black): Glavni protivnici serijala. To je drevna, moćna sekta čiji je cilj da sakrije ili uništi svaki dokaz o „nemogućem“, verujući da čovečanstvo nije spremno za istinu. Oni su Martinova suprotnost – on želi da otkrije istinu, oni žele da je zakopaju.
- Sergej Orloff: Martinov bivši prijatelj i kolega. Nakon nesreće u kojoj je izgubio ruku (i dobio kibernetičku protezu), Orloff postaje ogorčen i koristi svoje znanje za sticanje moći i bogatstva, postajući Martinov najveći lični rival.
Nasleđe: Martin Mystère je bio revolucionaran za Bonelli. Uveo je teme koje će kasnije postati globalno popularne kroz serije poput „Dosijea X“. Sa preko 400 redovnih brojeva, serijal je i danas aktuelan i predstavlja most između klasične avanture i modernog, konspirativnog trilera.
Poglavlje V: Dylan Dog – Istraživač noćnih mora (1986)
Ako je Teks bio temelj, a Zagor stub, onda je Dylan Dog bio revolucija koja je uzdrmala kuću Bonelli iz temelja i promenila italijanski strip zauvek. Godine 1986, scenarista Ticijano Sklavi (Tiziano Sclavi) stvorio je lik koji će postati kulturni fenomen.
Ko je Dylan Dog? Dylan Dog je privatni istražitelj koji živi u Londonu, na adresi Craven Road 7. Njegova specijalnost su noćne more, paranormalno, natprirodno. On ne naplaćuje mnogo, često radi i besplatno, a njegov moto je: „Cena: 50 funti po danu, plus troškovi“.
Ali Dylan je mnogo više od toga. On je bivši alkoholičar, vegetarijanac, ima strah od letenja, pati od klaustrofobije, svira klarinet (uvek istu melodiju, „Đavolju sonatu“ Tartinija), i beznadežni je romantik koji se zaljubljuje u skoro svaku klijentkinju. Njegov izgled je namerno modelovan po glumcu Rupertu Everetu. Vozi belu Folksvagen Bubu, a njegova omiljena uzrečica je „Judo plesaču!“.
Dilanove priče retko su jednostavni horori. Čudovišta (vampiri, zombiji, vukodlaci) su često samo metafora za ljudske strahove, otuđenost, društvenu nepravdu i apsurd modernog života. Sklavijev scenario je poetski, nadrealan, pun citata iz književnosti, filma i muzike, i često postavlja duboka filozofska pitanja.
Saveznici:
- Groucho: Dilanov asistent, modelovan po komičaru Grauču Marksu. Njegova jedina funkcija je da zbija neslane viceve u najgorim mogućim trenucima i da Dilanu dobacuje pištolj (koji ovaj retko koristi). Groucho je nadrealni element koji razbija horor atmosferu i predstavlja Dilanovu podsvest.
- Inspektor Bloch: Dilanov bivši šef iz Scotland Yarda. On je očinska figura za Dilana, neko ko, uprkos svom racionalizmu, uvek veruje Dilanu i pomaže mu, iako ga njegovi slučajevi dovode do ludila.
Neprijatelji:
- Xabaras: Dilanov arhi-neprijatelj. On je biolog i alhemičar opsednut serumom za besmrtnost. Njegovo ime je anagram od Abrakas, a njegova veza sa Dilanom je mnogo dublja i mračnija nego što se isprva čini – on je Dilanov otac.
- Dr. Killex: Sadistički hirurg i ubica. Monstrumi u Dilanovom svetu su često tragične figure, a pravi zlikovci su ljudi.
Kultne epizode i nasleđe: Dylan Dog je postigao nezapamćen uspeh, prodajući se u stotinama hiljada primeraka mesečno i privlačeći potpuno novu, odrasliju i intelektualniju publiku. Smatra se jednim od najvažnijih stripova u istoriji Italije.
- L’alba dei morti viventi (Zora živih mrtvaca): Prva, kultna epizoda koja postavlja ton celog serijala.
- Johnny Freak: Potresna i emotivna priča o zlostavljanju dece, koja je rasplakala generacije čitalaca.
- Memorie dall’invisibile (Sećanja nevidljivog): Priča o serijskom ubici koji je nevidljiv jer ga društvo ignoriše. Duboka kritika socijalne otuđenosti.
- Il lungo addio (Dugi oproštaj): Nežna, nostalgična priča o izgubljenoj ljubavi, koja gotovo i da nema horor elemenata i smatra se remek-delom Ticijana Sklavija.
Sa preko 450 redovnih brojeva, Dilan Dog je redefinisao pojam horora u stripu, dokazujući da on može biti inteligentan, emotivan i društveno angažovan.
Bonelli u modernom dobu: Nove legende i izazovi
Nakon Dilana Doga, Bonelli nije stao. Nastavili su da stvaraju nove junake, pokušavajući da ostanu relevantni u svetu koji se brzo menjao.
- Nathan Never (1991): Odgovor na popularnost sajberpank žanra. Kreiran od strane trojice scenarista (Michele Medda, Antonio Serra, Bepi Vigna), Nejtan Never je specijalni agent u futurističkom metropolisu, koji se bori protiv tehno-kriminala, mutanata i pobunjenih robota. Serijal je poznat po složenom kontinuitetu i mračnoj atmosferi.
- Julia (1998): Kreacija Đankarla Berardija. Julia Kendall je kriminolog, univerzitetska profesorka koja pomaže policiji u rešavanju zločina. Strip je specifičan po svom narativnom stilu – Julija pripoveda priču u prvom licu, kroz svoj dnevnik, dajući čitaocu dubok uvid u njenu psihologiju. Ovo je bio veliki korak napred u predstavljanju ženskih protagonista.
- Dampyr (2000): Stvoren od strane Maura Boselija i Mauricija Kolomba. Glavni junak, Harlan Draka, je Dampir – sin ljudske žene i vampira. On nije ni čovek ni vampir, već lovac na „Gospodare noći“. Serijal je mračan, nasilan i duboko uronjen u mitologiju i folklor celog sveta.
Pored novih serijala, Bonelli se suočavao sa izazovima 21. veka: padom tiraža štampanih izdanja, konkurencijom video igara i interneta. Njihov odgovor je bio širenje na druga polja: digitalna izdanja, animirane serije, pa čak i filmove (poput nedavne adaptacije Dampira). Takođe su pokrenuli „reboot“ cikluse za neke junake, poput Dilana Doga, kako bi ih osvežili za novu generaciju.
Besmrtna moć priče
Od prve Teksove avanture 1948. do danas, prošlo je više od 75 godina. Imperija koju su sagradili Tea i Đanluiđi Boneli, a na svetski nivo podigao njihov sin Serđo, i danas stoji kao spomenik moći dobro ispričane priče.
Tajna njihovog uspeha je višeslojna. To je pre svega stvaranje likova sa kojima se publika mogla povezati – bilo da je to nepokolebljivi Teks, avanturista Zagor, cinik Mister No ili ranjivi Dilan Dog. To je doslednost u kvalitetu, prepoznatljiv format i crtež, i stvaranje univerzuma u kojem su se čitaoci osećali kao kod kuće.
Za generacije na ovim prostorima, odlazak na kiosk po novi broj omiljenog stripa bio je ritual. Miris sveže štampe, uzbuđenje pred novom avanturom, sati provedeni u Darkvudu ili na Divljem zapadu – to su uspomene utkane u detinjstvo i mladost. Junaci Serđa Bonelija nisu nas učili samo o avanturi; učili su nas o prijateljstvu, odanosti, pravdi i hrabrosti da se, čak i kada je ceo svet protiv tebe, boriš za ono što je ispravno.
I dok se svet menja, a mediji evoluiraju, epopeja o Bonelijevim herojima traje. Jer, na kraju krajeva, ljudska potreba za herojima i dobrim pričama je večna. A u panteonu svetskog stripa, Teks, Zagor, Dilan i ostali zauvek će imati svoje zasluženo, počasno mesto.
Distributer većine stripova Sergio Bonelli Editore za Srbiju je Veseli Četvrtak.
Foto i video: Veseli Četvrtak
