Nemačka, najveća evropska privreda, suočava se sa mogućnošću da ovu godinu završi u ekonomskom padu. Vodeći nemački ekonomski instituti smanjili su svoje prognoze, verujući da bi nemačka privreda do kraja 2024. mogla da zabeleži pad od 0,1 odsto, prenosi Tanjug.
Prema danas objavljenom izveštaju, stručnjaci očekuju tek slab oporavak nemačke ekonomije 2025. godine, sa prognoziranim rastom od 0,8 odsto, dok bi se ubrzanje na 1,3 odsto moglo desiti tek 2026. godine. U poređenju sa prolećnom prognozom, koja je predviđala rast od 0,1 odsto za 2024. i 1,4 odsto za 2025. godinu, ovi novi podaci ukazuju na značajan preokret u očekivanjima.
Strukturni problemi usporavaju oporavak
Džeraldin Dani-Knedlik, šef odeljenja za prognoze i ekonomsku politiku u Nemačkom institutu za ekonomska istraživanja (DIV), naglašava da pored ekonomskog pada, nemačku privredu opterećuju i strukturne promene.
„Privreda u Nemačkoj stagnira više od dve godine. Iako se očekuje spor oporavak sledeće godine, rast se neće vratiti na nivo pre pandemije korona virusa u skorije vreme. Posebno su pogođeni proizvođači kapitalnih dobara i energetski intenzivne industrije“, navodi se u izveštaju.
Uticaj globalne konkurencije i visoke kamatne stope
Nemačka ekonomija se suočava i sa povećanim troškovima energije i konkurencijom iz Kine, koja sve više preuzima nemački izvoz na svetskim tržištima. Pored toga, visoke kamatne stope i ekonomska i geopolitička neizvesnost utiču na smanjenje investicija nemačkih kompanija i potrošnje privatnih domaćinstava.
Prema analizi Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena, domaćinstva u Nemačkoj sve više štede umesto da troše na nove stambene objekte ili robu široke potrošnje. Ovaj trend dodatno usporava ekonomski rast i oporavak.
Najslabija među velikim ekonomijama evrozone
Nemačka ekonomija je prošle godine bila najslabija među velikim zemljama evrozone, zabeleživši pad od 0,3 odsto. Ovi novi podaci sugerišu da se zemlja i dalje bori sa izazovima koji ograničavaju njen povratak na pređašnji nivo rasta, dok stručnjaci naglašavaju potrebu za daljim reformama i prilagođavanjem globalnim ekonomskim trendovima.
