Poznato je da je vreme ključno kada je reč o klimatskoj krizi. Sada studija objavljena u ponedeljak pokazuje da topljenje polarnih kapa uzrokuje da naša planeta sporije rotira, povećavajući dužinu dana na Zemlji na ‘nepristojan’ način.
Rad, objavljen u Proceedings of the National Academy of Sciences, pokazuje da voda koja teče iz Grenlanda i Antarktika rezultira većom masom oko ekvatora, rekao je koautor Surendra Adhikari iz NASA-ine Jet Propulsion Laboratory za AFP. To je kao kada klizač na ledu izvodi piruetu, prvo držeći ruke blizu tela, a zatim ih ispružujući,’ dodao je koautor Benedikt Soja sa ETH Zurich.
‘Početno brza rotacija postaje sporija jer se mase udaljavaju od ose rotacije, povećavajući fizičku inerciju.’ Zemlja se obično smatra sferom, ali je preciznije nazvati je ‘oblatenim sferoidom’ koji se pomalo izbočuje oko ekvatora, pomalo poput satsume.
Štaviše, njen oblik se stalno menja, od uticaja dnevnih oseka koje utiču na okeane i kora, do dugoročnih efekata od pomeranja tektonskih ploča, kao i naglih, nasilnih pomeranja izazvanih zemljotresima i vulkanima.
Rad se oslanjao na obavezne tehnike poput vrlo dugog osnovnog interferometra (VLBI), gde naučnici mogu da mere razliku u vremenu potrebnom da radio signali iz svemira stignu do različitih tačaka na Zemlji i koriste to da zaključe varijacije u orijentaciji planete i dužini dana na Zemlji.
Takođe je korišćen Globalni pozicioni sistem (GPS), koji meri rotaciju Zemlje veoma precizno, do otprilike jedne stotinke milisekunde, i čak su proučavani drevni zapisi o pomračenju koji sežu unazad milenijumima.
Dan na Zemlji se povećava
Ako se Zemlja rotira sporije, dužina dana na Zemlji se povećava za nekoliko milisekundi od standardne mere od 86.400 sekundi. Trenutno značajniji uzrok usporavanja je gravitacioni uticaj Meseca, koji povlači okeane u procesu poznatom kao “plima i oseka”, što je uzrokovalo postepeno usporavanje od 2,40 milisekundi po veku tokom miliona godina.
Međutim, nova studija dolazi do iznenađujućeg zaključka da, ako ljudi nastave da emituju stakleničke gasove velikom brzinom, efekat zagrevanja klime biće veći od uticaja Meseca do kraja 21. veka, rekao je Adhikari.
Između 1900. godine i danas, klima je uzrokovala da dan na Zemlji postane oko 0,8 milisekundi duži – a u najgorem scenariju visokih emisija, klima bi sama bila odgovorna za produžavanje dana na Zemlji za 2,2 milisekundi do 2100. godine, u poređenju sa istim osnovnim merilom.
To možda ne zvuči kao velika promena, i svakako nije nešto što ljudi mogu da primete. Međutim, “definitivno postoje mnoge posledice za navigaciju u svemiru i na Zemlji,” rekao je Adhikari. Poznavanje tačne orijentacije Zemlje u bilo kojem trenutku je ključno kada pokušavate da komunicirate sa svemirskim brodom, poput Voyager sonde koje su sada daleko van našeg Sunčevog sistema, gde čak i mala odstupanja od jednog santimetra mogu dovesti do kilometarskih grešaka kada stignu na svoje odredište.
