Nedavna anketa procenila je procenat domova bez duvanskog dima u Evropi.
Sedam od deset domova u Evropi je bez duvanskog dima, ali postoje velike razlike među zemljama.
Anketa sprovedena među više od 11,700 ljudi u 12 evropskih zemalja otkrila je najbolje i najgore zemlje kada je reč o pušenju u domovima. Rezultati ankete objavljeni su u časopisu ERJ Open Research, koji izdaje Evropsko respiratorno društvo.
Anketa je takođe pokazala da gotovo jedan od pet domova nije potpuno bez dima, već ima neka pravila koja ograničavaju pušenje.
Koje evropske zemlje su najbolje, a koje najgore?
Grčka je na dnu liste 12 zemalja, sa samo 44% domova bez dima, nakon koje slede Rumunija, Bugarska i Španija.
Engleska je na vrhu liste sa gotovo 85% domova bez dima, a slede je Irska, Letonija i Italija.
„Sa ovom istraživanjem želeli smo da ispitamo pravila o pušenju u domovima širom opšte populacije u Evropi. Iako su sprovedene neke nacionalne ankete, od 2010. godine nije bilo multi-nacionalne ankete u Evropi,“ izjavila je Olena Tigova, autorka studije iz Jedinice za kontrolu duvana Katalonskog instituta za onkologiju u Španiji.
„Zemlje u Severnoj Evropi imaju više domova bez dima, dok Istočna Evropa i manje bogate zemlje imaju više domova sa delimičnim pravilima o pušenju, dopuštajući pušenje u određenim oblastima ili prilikama,“ dodala je ona.
Domovi bez dima su bili češći među osobama starijim od 65 godina, ženama, osobama sa višim obrazovanjem i onima koji žive sa decom.
Od 2004. godine, mnoge evropske zemlje su uvele regulative za javne prostore bez dima. Međutim, privatne oblasti, posebno domovi, i dalje su česta mesta za pušenje i izloženost duvanskom dimu.
Studija ima neka ograničenja, uključujući to da se zasniva na samoprijavljenim podacima i intervjuima licem u lice, tako da bi prevalencija domova bez dima mogla biti precenjena. Takođe je uzela u obzir samo konvencionalno pušenje cigareta.
Rizici pasivnog pušenja
Pasivno pušenje, poznato i kao sekundarni dim, povezano je sa nizom stanja poput raka pluća i bolesti srca, istim bolestima kojima su izloženi pušači.
Trudnice izložene pasivnom dimu su sklonije prevremenom porođaju, dok su deca izložena većem riziku od problema sa disanjem, astme i alergija, prema Nacionalnom zdravstvenom sistemu Velike Britanije.
Autori studije su povezali pasivno pušenje sa otprilike 24,000 smrtnih slučajeva odraslih u Evropi.
Broj domova bez dima u Evropi povećava se za otprilike jedan procenat svake godine, prema istraživačima.
„Međutim, ovim sporim tempom, moglo bi proći još 30 godina pre nego što svi domovi u Evropi budu bez dima. Da bi se proces ubrzao, potrebne su jače mere kontrole duvana,“ rekla je Tigova.
„Proširenje zakona o zabrani pušenja na radna mesta, javne prostore i neke privatne oblasti poput automobila, u kombinaciji sa novim strategijama za smanjenje pušenja kod kuće, pomoći će da više evropskih domova bude bez dima u skorijem periodu,“ dodala je ona.
