U decembru 2025. godine, penzije u Srbiji su povećane za 12,2%, čime je prosečna penzija dostigla oko 485 evra, sa projekcijama da do 2027. godine naraste na 650 evra. Ovo povećanje predstavlja deo vladine politike koja ističe realni rast penzija od 54,3% u periodu od 2018. do 2026. godine. Slično tome, minimalna zarada je od 1. januara 2026. godine povećana za 10,1%, na 371 dinar po satu, što mesečno iznosi oko 551 evro. Ova mera dolazi nakon ranijeg povećanja od 9,4% u oktobru 2025., čime se kumulativni rast za godinu dana približava 37%. Vlada predstavlja ove korake kao podršku građanima, posebno u svetlu inflacije i ekonomskih izazova. Međutim, kritički pogled otkriva da ova nominalna povećanja često ne prate realnu vrednost, jer su praćena brzim rastom cena, što dovodi u pitanje da li je reč o stvarnom poboljšanju životnog standarda ili samo o marketinškom potezu pred izbore.
Utjecaj na cene: Povećanja primanja izazivaju inflatorni talas
Ekonomisti upozoravaju da povećanje penzija i zarada može da podstakne inflaciju, posebno u uslovima usporene ekonomije. Prema procenama MMF-a, rast BDP-a Srbije u 2025. godini iznosi samo 2%, sa oporavkom na 3% u 2026., dok inflacija opada na oko 3,2%. Međutim, cene osnovnih namirnica, energenata i usluga rastu brže od zarada. Akademski plenum ističe da su cene hrane, struje i komunalija porasle brže od povećanja primanja, što dovodi do pada kupovne moći. Na primer, povećanje cene struje utiče na troškove proizvodnje, što podiže cene hrane i usluga za dodatnih 10-20% u nekim sektorima.
U 2026. godini, očekuje se nastavak rasta cena: struja, voda, putarine i komunalije će poskupeti zbog inflacije i usklađivanja sa EU standardima. Cene voća i povrća, koje su već pod pritiskom globalnih faktora poput suše i uvoza, porasle su za više od 15% u 2025., dok su pekare i kafići povećali cene za 10-20% zbog rastućih troškova energije i sirovina. Ovo je klasičan primer spirale: povećate primanja za X% (npr. 10-12%), ali cene rastu za 2X ili više u ključnim kategorijama, što neutrališe korist. Ekonomista Dejan Šoškić upozorava da će rast zarada u stagnirajućoj ekonomiji stvoriti inflatorne pritiske u 2026., dovodeći do realnog pada standarda. Umesto stvarne podrške, ovo izgleda kao kratkoročni populizam koji maskira strukturne probleme poput niskog produktiviteta i zavisnosti od uvoza.
Nominalno vs. realno: Da li veće plate imaju pravu vrednost?
Nominalno, prosečna neto plata u Srbiji dostigla je oko 933 evra u 2025. godini. Međutim, kada se prilagodi za kupovnu moć (PPS – purchasing power standard), ona iznosi samo oko 2.276 PPS, što pokazuje da je realna vrednost niža zbog rastućih troškova života. Ovo nije prosečna plata za većinu građana – ona je znatno iznad realnog proseka, jer statistike uključuju visoke plate u IT i javnom sektoru, dok većina zaposlenih prima blizu minimalca. Penzije su slične: nominalni rast od 139,4% od 2018., ali realni samo 54,3%, jer inflacija „pojede“ deo povećanja.
Ovo dovodi do ključnog pitanja: da li su ova povećanja realna poboljšanja ili samo marketinški trik? Ekonomisti poput onih iz NIN-a ističu da povećanja ne prate rast cena osnovnih potrepština, što dovodi do pada standarda za penzionere i nisko plaćene. Umesto da se bave korenima problema – poput reformi penzionog sistema i smanjenja inflacije – vlasti koriste ova povećanja za političke poene, ignorišući da će dugoročno dovesti do većih troškova za budžet i građane.
Upoređenje sa susednim zemljama: Gde Srbija stoji?
Da bismo bolje razumeli situaciju, uporedimo Srbiju sa balkanskim susedima (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Bugarska, Rumunija). Cene su pretvorene u evre, a fokus je na osnovnim artiklima poput hrane, komunalija i usluga. Podaci iz Numbeo indeksa pokazuju da je indeks troškova života u Srbiji 42,6, sličan Crnoj Gori (42,7), ali viši od Bosne (38,7) i niži od Hrvatske (oko 55).
| Kategorija | Srbija (evra) | Hrvatska | Bosna i Hercegovina | Crna Gora | Bugarska | Rumunija |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Prosečna neto plata (2025/26) | 933 | 1.470 | 834 | 1.012 | ~800 (prosečno) | ~1.200 (prosečno) |
| Minimalna plata | 551 | 970 | 511 (Federacija) | 670 | 551 | 797 |
| Kupovna moć (PPS) | 2.276 | 3.196 | 2.291 | 2.663 | ~2.500 | ~3.000 |
| Mesečni troškovi hrane (porodica od 4) | ~400 | ~550 | ~350 | ~450 | ~350 | ~400 |
| Komunalije (struja, voda, grejanje) | ~150 | ~200 | ~120 | ~160 | ~130 | ~140 |
| Voće/povrće (kg jabuka) | 0.8-1.2 | 1.5-2 | 0.7-1 | 1-1.5 | 0.8-1.2 | 0.9-1.3 |
| Pekarski proizvodi (hleb) | 0.6-0.8 | 1-1.2 | 0.5-0.7 | 0.7-0.9 | 0.6-0.8 | 0.7-1 |
| Kafić (kafa) | 1.5-2 | 2-2.5 | 1-1.5 | 1.5-2 | 1.2-1.8 | 1.5-2 |
Izvori: Prosečne plate iz statističkih biroa i Vikipedije. Cene iz Numbeo poređenja troškova života.
U Srbiji, sa prosečnom platom od 933 evra, može se kupiti oko 2-3 minimalne potrošačke korpe (oko 700-800 evra za osnovne troškove), ali to je manje od Hrvatske gde plata omogućava veću kupovnu moć (3.196 PPS). U Bosni, sa nižom platom (834 evra), niže cene hrane i komunalija čine da se za istu sumu kupi više nego u Srbiji. Crna Gora ima slične cene, ali veću platu, dok Bugarska i Rumunija nude niže troškove života uz slične ili veće plate. Realno, srpska „prosečna“ plata nije reprezentativna – većina građana prima ispod toga, što čini kupovnu moć nižom od suseda.
Marketing umesto reformi
Povećanje penzija i zarada za 10-12% je dobrodošlo, ali kada cene rastu za 20% ili više u ključnim oblastima, to je samo prividna pobeda. Ovo nije stvarno povećanje, već marketinški manevar koji maskira duboke probleme: inflaciju, nisku produktivnost i neravnopravnost. U poređenju sa susedima, Srbija zaostaje u kupovnoj moći, uprkos nižim cenama. Potrebne su strukturne reforme, a ne kratkoročni „pokloni“ iz budžeta koji na kraju plaćaju građani kroz veće račune.
