Do sada se Mars generalno smatrao geološki mrtvom planetom. Međunarodni tim istraživača na čelu sa ETH Cirih sada izveštava da seizmički signali ukazuju na to da vulkanizam i dalje igra aktivnu ulogu u oblikovanju površine Marsa.
Istraživanje planetarnih suseda Zemlje nije lak zadatak. Mars je jedina planeta, osim Zemlje, na kojoj naučnici imaju zemaljske rovere, lendere, a sada čak i dronove koji prenose podatke. Sva ostala istraživanja planeta do sada su se oslanjala na orbitalne slike. „InSight-ov SEIS je najosetljiviji seizmometar ikada instaliran na nekoj drugoj planeti“, kaže Domenico Giardini.
Jedan od naših najbližih zemaljskih suseda, Mars je važan za razumevanje sličnih geoloških procesa na Zemlji. Crvena planeta je jedina za koju znamo, do sada, koja ima sastav jezgra od gvožđa, nikla i sumpora koji je nekada mogao da podržava magnetno polje. Topografski dokazi takođe ukazuju da je Mars nekada imao ogromna prostranstva vode i verovatno gušću atmosferu. Čak i danas, naučnici su saznali da smrznuta voda, iako verovatno uglavnom suvi led, i dalje postoji na njenim polarnim kapama.
Poslednji ostaci geofizičkog života
Gledajući slike ogromnog suvog, prašnjavog marsovskog pejzaža, teško je zamisliti da je pre oko 3,6 milijardi godina Mars bio veoma živ, barem u geofizičkom smislu. Izbacivao je vulkanske krhotine dovoljno dugo da bi nastao region Tharsis Montes, najveći vulkanski sistem u našem solarnom sistemu i Olimp Mons – vulkan koji je skoro tri puta viši od Mont Everesta.
Potresi koji dolaze iz obližnjeg Cerberus Fossae – nazvanog po stvorenju iz grčke mitologije poznatom kao „pakleni pas iz Hada“ koji čuva podzemni svet – sugerišu da Mars još nije sasvim mrtav. Ovde težina vulkanskog regiona tone i formira paralelne grabene (ili pukotine) koje rastavljaju koru Marsa, slično kao pukotine koje se pojavljuju na vrhu kolača dok se peče. Prema Štaleru, moguće je da su ono što vidimo poslednji ostaci ovog nekada aktivnog vulkanskog regiona ili da se magma upravo sada kreće ka istoku do sledećeg mesta erupcije.
[…] odeljak za vulkanologiju i prirodne opasnosti Univerziteta Island pokazao je da su mlazovi magme dostizali visinu do 100 metara. Lava se širila brzinom od 1 km na sat, a vulkan je ispustio oblak […]