Holandski inženjer Ties van der Hoeven ima hrabru viziju: pretvoriti suvo Sinajsko poluostrvo u zelen, živopisan ekosistem. Ova oblast od 13.500 kvadratnih milja, koja je nekada bila bujna, postala je suva pustinja zbog ljudskih aktivnosti.
Plan van der Hoevena uključuje obnavljanje biljnih i životinjskih vrsta u ovoj ogromnoj oblasti. Njegova strategija uključuje upotrebu sedimenata iz jezera Bardawil, koje se smanjuje u severnom Sinaju, kako bi poboljšao kvalitet tla i podstakao rast vegetacije. Cilj je povećati padavine, apsorbovati ugljen-dioksid i stvoriti lokalne poslove.
Iako projekti ponovnog ozelenjavanja pustinja nisu novost, inicijativa van der Hoevena se izdvaja po svojoj veličini. Koncept je, međutim, kontroverzan. Kritičari smatraju da su takvi projekti složeni i da mogu imati nepredvidive posledice na vodne resurse i klimatske uslove.
Van der Hoevenova priča počela je naporima da oživi riblje populacije u jezeru Bardawil, što ga je inspirisalo da zamisli širu obnovu. Inspirisan uspešnim projektima kao što su ponovna ozelenjavanja na Loes Plateau u Kini i Veliki zeleni zid u Africi, veruje da je velika ekološka regeneracija ključna za rešavanje klimatskih promena i degradacije životne sredine.
Međutim, neki stručnjaci upozoravaju na potencijalne rizike velikih projekata ponovnog ozelenjavanja, kao što su uvođenje invazivnih vrsta i promena klimatskih obrazaca. I pored tih zabrinutosti, van der Hoeven ostaje optimističan, smatrajući da su hrabri potezi neophodni u svetlu rastućih globalnih ekoloških problema.
Projekat se suočava s izazovima, uključujući regionalnu nestabilnost zbog tekućih sukoba. Ipak, van der Hoeven je odlučan da sprovede svoju viziju, verujući da su drastične mere potrebne u suočavanju sa eskalirajućim globalnim ekološkim problemima.