Credit Suisse je jedna od najvećih finansijskih institucija na svetu.
Od strane Odbora za finansijsku stabilnost, međunarodnog tela koje nadgleda finansijski sistem, kategorisana je kao „globalna sistemski važna banka“.
Credit Suisse je bio stub švajcarskog bankarstva koji se brzo urušio, a njegovi temelji su potkopani uzastopnim pogrešnim koracima koji su ga ostavili poljuljanim kada su oluje u bankarskom sektoru počele da se kovitlaju.
Jedna od 30 banaka širom sveta za koje se smatra da je prevelika da bi propala, njena cena akcija je pala u sredu, a njene ostatke je preuzeo domaći rival UBS.
Kompaniju je mučio niz pogrešnih koraka i neusaglašenosti poslednjih godina koji su je koštali milijarde i doveli do nekoliko remonta najvišeg menadžmenta. I tokom protekle decenije, švajcarska banka je bila pogođena kaznama i kaznama u vezi sa utajom poreza, pogrešnim opkladama i drugim pitanjima.
Credit Suisse je 2014. priznao krivicu po federalnim optužbama da je nezakonito dozvolio nekim američkim klijentima da utaje svoje poreze. Banka je platila ukupno 2,6 milijardi dolara saveznoj vladi i finansijskim regulatorima Njujorka kao deo nagodbe.
Greensill bankrot
Katalog nevolja počeo je kolapsom Greensill-a 2021. godine, britanske finansijske kompanije specijalizovane za kratkoročne korporativne kredite putem složenog i neprozirnog poslovnog modela.
Kolaps Grinsila bacio je brojne kompanije u poteškoće – nikoga više od Credit Suisse, koji je posebno uložen u firmu. Samo četiri nedelje nakon kolapsa Greensilla, Credit Suisse je potresla implozija američkog hedž fonda Archegos, koja je banku koštala više od 5 milijardi dolara.
Mozambički krediti
U oktobru 2021. godine, američke i britanske vlasti su kaznile banku sa 475 miliona dolara nakon što je uhvaćena u skandalu mita u Mozambiku koji je uključivao zajmove državnim kompanijama.
Krediti odobreni između 2013. i 2016. trebalo je da finansiraju pomorski nadzor, ribolov i projekte brodogradilišta, ali su delimično preusmereni za mito.
2020. godine, izvršni direktor Credit Suisse Tidjane Thiam podneo je ostavku nakon dva špijunska skandala visokog profila u koje su umešani najviši zvaničnici banke.
Kršenje pravila Covid-a
Bivši šef Lloids Banking Group Antonio Horta-Osorio doveden je za predsednika Credit Suisse u aprilu 2021. godine, obećavajući da će bolje upravljanje rizikom staviti u srce svoje kulture.
Manje od devet meseci kasnije, podneo je ostavku nakon što se pokazalo da je prekršio švajcarska pravila karantina Covid-a.
‘Švajcarske tajne’
U medijskoj istrazi objavljenoj u februaru 2022. godine, nazvanoj „Suisse Secrets“, navodi se da je banka decenijama držala milijarde dolara prljavog novca.
Banka je odbacila nalaze, rekavši da su „zasnovani na delimičnim, netačnim ili selektivnim informacijama izvučenim iz konteksta“.
Bugarska kokainska mreža
U junu 2022, Credit Suisse je kažnjen sa 2 miliona dolara u slučaju pranja novca koji je povezan sa bugarskom kokainskom mrežom.
Švajcarski savezni krivični sud presudio je da banka nije preduzela korake da spreči pranje novca od strane kriminalne organizacije, smatrajući je krivom za kršenje svoje korporativne odgovornosti u slučaju iz 2007. i 2008. godine.
Rešavanje starih sporova
U oktobru 2022, Credit Suisse je rekao da će platiti 495 miliona dolara za rešavanje spora sa američkom državom Nju Džersi oko hipotekarnih hartija od vrednosti koje datiraju iz finansijske krize 2008.
U Francuskoj je istog meseca pristala da plati 238 miliona evra kako bi izbegla krivično gonjenje zbog optužbi za pranje novca i poreske prevare podignute 2016. zbog neprijavljenih računa koje drže francuski državljani.
‘Materijalne slabosti’
Kredit Svis je bio primoran da odloži svoj godišnji izveštaj, koji je trebalo da bude objavljen prošle nedelje, nakon poziva američke Komisije za hartije od vrednosti i berze u poslednjem trenutku u vezi sa revizijama izveštaja o tokovima novca za 2019. i 2020. godinu.
Kada je konačno objavio izveštaj u utorak, priznao je „materijalne slabosti“ u svojim internim kontrolama.
