Snovi o „američkom snu“ i sezonskom radu u Sjedinjenim Američkim Državama za mnoge građane širom sveta, a posebno iz našeg regiona, upravo su postali mnogo dalji. Administracija koju predvodi Donald Trump nastavlja sa sprovođenjem rigorozne politike „Amerika na prvom mestu“, a najnoviji potez direktno pogađa tržište rada i strane državljane koji su planirali privremeni odlazak preko okeana.
U odluci koja je odjeknula kao grom iz vedra neba, američke vlasti objavile su novu listu zemalja čijim je državljanima odobreno, ali i onima kojima je zabranjeno učešće u programima privremenih radnih viza. Nažalost, Bosna i Hercegovina se našla na ovoj drugoj, „crnoj listi“.
Šta se tačno menja?
Prema zvaničnom dokumentu koji je objavljen u američkom Federalnom registru, Služba za državljanstvo i imigraciju SAD-a (USCIS), u saradnji sa Department of Homeland Security, revidirala je spisak država kvalifikovanih za programe viza H-2A i H-2B.
Ova odluka nije kozmetičke prirode; ona predstavlja potpunu obustavu mogućnosti za radnike iz 75 zemalja sveta da legalno apliciraju za ove specifične kategorije viza u narednih godinu dana.
Da bismo razumeli težinu ove odluke, važno je pojasniti o kakvim vizama je reč:
- H-2A vize: Namenjene su privremenim poljoprivrednim radnicima. Ovo je ključna kategorija za sezonske poslove na farmama širom SAD-a.
- H-2B vize: Odnose se na privremene nepoljoprivredne radnike. Ovu vizu najčešće koriste ljudi koji odlaze da rade u turizmu, ugostiteljstvu, građevini, na uređenju pejzaža ili u industrijama poput prerade ribe (čuveni poslovi na Aljasci).
Zašto je Bosna i Hercegovina „kažnjena“?
Odluka da se BiH ukloni sa liste zemalja čiji građani mogu aplicirati za ove vize nije doneta nasumično, već je rezultat striktne birokratske procene. Američka administracija, posebno pod vođstvom Donald Trump-a, ima nultu toleranciju prema kršenju imigracionih pravila.
Glavni razlog za stavljanje BiH na listu nepodobnih zemalja leži u visokoj stopi prekoračenja boravka.
Naime, američke vlasti su utvrdile da značajan broj državljana BiH koji odu u SAD na osnovu ovih viza, ne ispoštuje rok povratka kući. Umesto da se vrate nakon isteka vize, oni ostaju na teritoriji SAD-a ilegalno. Pored toga, zabeležena je i visoka stopa odbijanja zahteva za vize, kao i problemi sa verodostojnošću dokumentacije u nekim slučajevima.
Za Vašington, ovo predstavlja bezbednosni rizik i podrivanje integriteta imigracionog sistema, što je automatski aktiviralo mehanizam isključenja iz programa.
Ko je još na udaru?
BiH nije usamljena u ovom problemu. Na spisku zemalja kojima su vrata Amerike privremeno zatvorena nalaze se države iz različitih delova sveta, uključujući Afriku, Aziju i Latinsku Ameriku. Zanimljivo je da se na listi „nepodobnih“ za ovu godinu našla i Mađarska (članica EU), kao i Etiopija, Haiti, Nikaragva i Venecuela.
S druge strane, Hrvatska i Slovenija, kao članice Evropske unije koje su deo programa ukidanja viza (Visa Waiver Program), ostaju u povlašćenom položaju i njihovi građani ne trpe ove restrikcije na isti način. Srbija i Crna Gora se, prema dostupnim informacijama u ovom kontekstu, i dalje nalaze na listi zemalja koje ispunjavaju uslove, što dodatno ističe problem koji je specifično vezan za statistiku prekoračenja boravka građana BiH.
Posledice po domaće radnike
Ova vest je težak udarac za hiljade ljudi koji su planirali da tokom 2026. godine obezbede egzistenciju sezonskim radom u Americi. H-2B program je godinama bio slamka spasa za mnoge mlade ljude, studente i nezaposlene, nudeći im priliku da za nekoliko meseci zarade iznose koji su u regionu nezamislivi.
Sada, te agencije za zapošljavanje i pojedinci moraće da traže alternativne destinacije, dok američki poslodavci gube pristup radnoj snazi iz ovih 75 zemalja. Ipak, politika Donald Trump-a je jasna: zaštita granica i smanjenje ilegalne imigracije imaju apsolutni prioritet nad potrebama tržišta rada za jeftinijom radnom snagom iz inostranstva.
Ostaje da se vidi da li će diplomatski napori u narednom periodu moći da utiču na promenu ovog statusa, ali s obzirom na trenutni kurs Bele kuće, povratak na listu odobrenih zemalja zahtevaće ozbiljno „peglanje“ statistike i strožije kontrole ko i kako odlazi „preko bare“.
