Švajcarski glečeri su ove godine izgubili šest odsto svoje zapremine, što je daleko premašilo rekord postavljen 2003. godine, kaže nova studija.
Švajcarska je zabeležila najgoru stopu topljenja svojih glečera od kada je praćenje počelo pre više od 100 godina, izgubivši šest odsto preostalog obima ove godine ili skoro duplo više od prethodnog rekorda iz 2003, prema Švajcarskoj mreži za praćenje glečera (GLAMOS).
2022. je bila katastrofalna godina za švajcarske glečere: svi rekordi topljenja leda su oboreni zbog velike nestašice snega zimi i neprekidnih toplotnih talasa leti.
Gubitak topljenja leda bio je „najdramatičniji“ za male glečere, navodi se u izveštaju.
Glečeri Pizol, Vadret dal Korvač i Švarcbahfirn „praktično su nestali, merenja su obustavljena“, saopštila je komisija.
U regionima Engadina i južnog Valaisa, oba na jugu, „nestao je sloj leda od četiri do šest metara (13-20 stopa) na 3.000 metara (9.843 stopa) nadmorske visine“, navodi se u izveštaju.
Značajni gubici su zabeleženi čak i na najvišim mernim tačkama, uključujući planinu Jungfraujoh, čija je visina skoro 3.500 metara (11.483 stopa).
„Zapažanja pokazuju da se mnogi glečerski jezici raspadaju i da se delovi stena izdižu iz tankog leda usred glečera. Ovi procesi dodatno ubrzavaju pad“, dodaje se u izveštaju.
Rastuće temperature
Više od polovine glečera u Alpima nalazi se u Švajcarskoj, gde temperature rastu za oko dvostruko više od globalnog proseka.
Naučnici širom Alpa, uključujući Husa, bili su primorani da obave hitne popravke na desetinama lokacija širom Alpa, jer je topljenje leda rizikovalo da pomeri njihove merne stubove i uništi njihove podatke.
Veliki gubici ove godine, koji su iznosili oko 3 kubna kilometra (0,72 kubnih milja) leda, bili su rezultat izuzetno niskih zimskih snežnih padavina u kombinaciji sa uzastopnim toplotnim talasima.
Snežne padavine obnavljaju izgubljeni led svakog leta i pomažu u zaštiti glečera od daljeg topljenja reflektujući sunčevu svetlost nazad u atmosferu.
Ako emisije gasova staklene bašte nastave da rastu, očekuje se da će glečeri Alpa izgubiti više od 80 odsto svoje trenutne mase do 2100. godine.
Mnogi će nestati bez obzira na to šta se sada preduzme u vezi sa emisijama, zahvaljujući globalnom zagrevanju izazvanom prošlim emisijama, navodi se u izveštaju Međuvladine komisije UN za klimatske promene iz 2019.
