Zamislite život bez knjiga. Zamislite detinjstvo bez slikovnica. Zvuči nemoguće, zar ne? Tako se činilo i jednoj mami, dok jednog dana nije ušla u knjižaru da svom detetu kupi knjigu. Odlazak u knjižaru, nešto što je bila zabavna porodična aktivnost sa dvoje starije dece, sada kada ima i dete sa autizmom, doživela je kao još jednu neprijatnost u nizu, još jednu situaciju u kojoj se s razlogom oseća da ni ona, ni njeno dete, ni njihova porodica ne pripadaju ovom svetu. Sledeće iznenadjenje dolazi sa polaskom u školu. Radost prvog septembra i za nju kao roditelja i za dete, bitke koje su dobili kroz ranu intervenciju, sve terapijske tretmane i vojsku saradnika koji su pomagali na tom putu do inkluzivne škole, sve su savladali i konačno su tu. Uspešno su savladali i tranziciju iz vrtića u školu, sve je divno, a onda shvata da nema odgovarajućih udžbenika za njeno dete. Možda zvuči zabavno – škola bez knjiga.
Mama kreće u akciju, književne tekstove koji se obradjuju u školi prilagodjava za svog Olivera. Oliver je neverbalan, komunicira uz pomoć sličica, tzv sistem komunikacije koji se zove PECS (Picture Communication Exchange System). Za ono čemu nama služe reči, Oliver koristi sličice.
Tako je nastala knjiga Tri praseta, prva knjiga u Srbiji napisana piktogramima. Piktogram je slika predmeta kao simbol pojma ili reči, radnje, dogadjaja ili cele rečenice. Piktogrami su efikasni u prevazilaženju jezičkih barijera (primer: saobraćajni znakovi). U razvoju komunikacije kod osoba sa autizmom, razmenom sličica zamenjujemo receptivni (razumevanje) i ekspresivni (izražavanje) govor. U knjigama, pojednostavljuje kompleksne fabule u linerane naracije. Kombinacijom linearne naracije i vizuelizacije, tekst čini razumljiv čitaocima. Stvara jedinstvenu vezu izmedju teksta i “piktoteksta”, izmedju priče i čitanja.
Na knjizi Tri praseta, radila je grupa entuzijasta, koje je okupila Biljana Stojanović, mama sa početka ove priče. Okupili su se oko jedne ideje – da naprave prvu inkluzivnu knjigu za decu sa čitalačkim poteškoćama i početnike u čitanju. Osim što je autor, Biljana je i izdavač, osnovala je izdavačku kuću Piktoknjiga doo i ovo je ujedno i jedinstven primer inkluzivnog izdavačkog poduhvata.
“Ideja je da ohrabrim mame koje su zbog dijagnoze svoje dece i nedostatka sistemske podrške morale da prekinu svoju karijeru, da bi brinule o svojoj deci – što se desilo i meni – da se oprobaju u socijalnom preduzetništvu. Lekar po obrazovanju, bila sam zaposlena u uspešnoj američkoj farmaceutskoj kompaniji. Pre deset godina sam prestala da radim, da bih mogla da brinem o Oliveru. Ovo vidim kao priliku da inspirisem sve žene, da od ideje za kuhinjskim stolom, vrate sebi jednu izgubljenu životnu ulogu, da se profesionalno aktiviraju i ostvare, a ujedno i naprave društvenu promenu,” rekla je Biljana Stojanović.
Ovakve knjige aktivno uključuju decu u rad na času, boravak u školi čine sadržajnijim i raznovrsnijijm, popravljaju pažnju, razumevanje i komunikaciju, omogućavaju sticanje novih znanja i veština. Knjiga je namenjena i deci redovnog razvoja vrtićkog uzrasta, za prve čitalačke korake, da lakše udju u svet knjige i pismenosti. U inkluzivnim vrtićima bi piktoknjigu mogla da koriste sva deca.
Želja autorke je da se piktoknjiga Tri praseta nadje u izlogu knjižara pored drugih izdanja za decu i to bio korak bliže ka potpunoj inkluziji kojoj bi kao društvo trebalo da težimo. Do tada, knjigu možete naručiti na društvenim mrežama na profilu Piktoknjga. Kupovinom ove knjige podržavate izlazak sledećeg naslova koji je u pripremi, a o kojoj je bajci reč, za sada je tajna.
