Ne postoji propisan ugovor o radu, mada mnoge firme koriste Opšti ugovor o radu (GAV) koji obično pokriva trajanje zaposlenja, probni period, prekid radnog odnosa, i otkazne rokove. Par napomena:
- Ugovor na neodređeno vreme može raskinuti bilo koja strana uz poštovanje otkaznih rokova. Strana koja daje otkaz mora dati pismeno obrazloženje svoje odluke. U bilo kom momentu ugovor se može raskinuti ako su i poslodavac i zaposleni saglasni sa tim.
- U toku probnog rada, obe strane mogu raskinuti ugovor u bilo kom momentu uz rok od sedam dana. Nakon probnog perioda, ugovor može biti raskinut na kraju bilo kog meseca, uz rok od mesec dana u prvoj godini i rok od 2 meseca u period od druge do devete godine rada. Posle devet godina rada otkazni rok je 3 meseca. Poslodavci mogu promeniti ove odredbe u ugovoru o radu zato je bitno da dobro pročitate sve stavke ugovora o radu.
- Švajcarski zakon pokriva i određene situacije gde se otkaz smatra nefer ili nezakonitim. To uključuje seksualnu orijentaciju, pripadnost političkoj partiji ili religioznoj grupi, pripadnost sindikatu, kada radnik nije u stanju da radi zbog bolesti, trudnoće ili nesreće.
Radno vreme
Odredbe koje se odnose na radno vreme su uglavnom navedene u vašem ugovoru o radu. Međutim, prema članu 9 švajcarskog Zakona o zapošljavanju, zaposleni može da radi najviše 45 ili 50 sati nedeljno u zavisnosti od njegovog ili njenog sektora aktivnosti. Dnevno vreme odmora mora biti najmanje 11 uzastopnih sati.
Godišnji odmor može se razlikovati od kompanije do kompanije. Zakonodavstvo predviđa najmanje četiri nedelje godišnje. Uobičajeno je da poslodavci dodeljuju kvotu iznad zakonskog minimuma (obično pet nedelja). U zavisnosti od radnog staža ili kolektivnih ugovora o radu, zaposleni mogu imati koristi od većeg broja dana godišnjeg odmora. Državni praznici se ne računaju kao „dani godišnjeg odmora“. Broj državnih praznika varira od kantona do kantona, sa najviše osam godišnje uz 1avgust (Dan državnosti Švajcarske).
Nepuno radno vreme
U Švajcarskoj radnici su često plaćeni za pozicije na osnovu procenta punog radnog vremena. Pozicija sa 100% znači puno radno vreme, do 45-50 radnih sati nedeljno, zavisno od sektora.
Pozicija sa 90% radnog vremena, obično znači dva dodatna slobodna dana mesečno (odnosno da radite devet od deset radnih dana). Pozicija sa 50% radnog vremena bi mogla da znači da se jedne nedelje radi dva dana a iduće tri. Tačan raspored mogu dogovoriti poslodavac i radnik.
Ovakav rad ima i neke prednosti: na primer ako poslodavac nudi 4 nedelje godišnjeg odmora to znači da i radnik sa 50% radnog vremena ima pravo na četiri nedelje plaćenog godišnjeg odmora (plaćenih po plati od 50%), odnosno umanjenje radnog vremena ne umanjuje pravo na godišnji odmor u istom procentu.
Izostajanje sa posla
Postoji nekoliko slučajeva kada je moguće izostati sa posla:
- bolovanje – Bolovanje mora da plati poslodavac isto kao i porodiljsko odsustvo ili izvršenje obaveze kao što je vojni rok. Napominjemo da se minimalni zahtjevi za naknadu štete u slučaju nesposobnosti za rad zbog bolesti razlikuju od kantona do kantona. SECO veb stranica jasno objašnjava ove periode nadoknade, koji se razlikuju u zavisnosti od vašeg radnog staža u kompaniji.Zaposleni koji predoči lekarsko uverenje o danima odsustva ne sme da se javi na posao pre kraja odsustva.
- mladalački odmor (Jugendurlaub) – radnici i praktikanti mogu dobiti do pet radnih dana godišnje. Često se ovo daje u slučajevima venčanja, rođenja deteta, smrti rođaka osobe ili prijatelja ili za preselenja. Važi za privatni sektor (javni sektor je uređen drugim zakonima).
- trudničko odsustvo – zaposlene ili samozaposlene žene (preduzetnice) imaju pravo na trudničko odsustvo. Isto pravo je dozvoljeno i ženama koje rade u muževljevoj kompaniji (bez plate). U toku 14 nedelja odsustva imaju pravo na 80% prosečne plate pre odlaska na trudničko bolovanje.
