Švajcarska, zemlja poznata po preciznosti i uređenom sistemu, trenutno se nalazi u središtu burne političke i ekonomske rasprave koja bi mogla poslužiti kao lekcija mnogim evropskim državama. Tema koja je uzburkala javnost je prelazak sa fosilnih goriva na električnu energiju, ali ovoga puta fokus nije na ekologiji, već na novcu.
Naime, savezna vlada u Bernu suočava se sa problemom koji je paradoksalna posledica tehnološkog napretka: što više ljudi vozi „na struju“, to je manje novca u državnoj kasi za održavanje puteva. Predlog da se uvede poseban porez za električna vozila naišao je na zid neodobravanja sa svih strana političkog spektra, stvarajući neobičnu koaliciju protivnika.
Rupa u budžetu koju su napravili „tihi“ motori
Da bismo razumeli problem, moramo pogledati kako se finansira putna infrastruktura. U Švajcarskoj, kao i u većini zemalja, održavanje autoputeva i lokalnih saobraćajnica velikim delom se finansira kroz akcize na gorivo. Svaki put kada vlasnik benzinca ili dizelaša natoči rezervoar, deo tog novca ide u fond za puteve (NAF).
Međutim, električna vozila ne troše benzin. Njihovi vlasnici koriste puteve, troše asfalt i stvaraju gužve jednako kao i ostali, ali ne doprinose fondu kroz porez na gorivo. Kako broj električnih vozila (EV) raste, prihodi od poreza na naftne derivate drastično opadaju. Procene govore da će, ako se ovaj trend nastavi bez intervencije, rupa u budžetu uskoro postati neodrživa.
Ministar saobraćaja, Albert Rösti, izneo je plan da se ovaj gubitak nadoknadi uvođenjem novog nameta specifično za električna vozila, koji bi se plaćao po pređenom kilometru ili kao paušalni iznos.
Ujedinjeni u nezadovoljstvu: zašto niko ne želi ovaj porez?
Ono što je iznenadilo analitičare jeste širina fronta koji se formirao protiv ovog predloga. Kritike pljušte i s leva i s desna, ali iz potpuno različitih razloga.
1. Auto-moto savezi: „Prerano je i nepravedno“
Vodeće organizacije vozača, Turing Club Switzerland (TCS) i Automobil Club der Schweiz (ACS), oštro su reagovale. Njihov argument je jednostavan: električni automobili su i dalje znatno skuplji od konvencionalnih vozila. Uvođenje dodatnog poreza u trenutku kada tržište EV još uvek nije potpuno stabilno moglo bi da ubije potražnju.
Oni predlažu alternativu – umesto komplikovanog sistema praćenja kilometraže ili novih taksi, država bi prvo trebalo da ukine oslobađanje od uvoznih carina (koje iznose 4%) za električna vozila. To bi, prema njihovom mišljenju, bio pravedniji prvi korak.
2. Zeleni i levica: „Pucanj u nogu klimatskoj politici“
Za ekološke partije i socijaldemokrate, ovaj potez je kontraproduktivan. Švajcarska ima ambiciozne ciljeve za smanjenje emisije CO2. Uvođenje poreza na vozila koja su ključna za tu tranziciju deluje im kao sabotaža sopstvenih ciljeva. Oni smatraju da bi bilo kakvo oporezivanje električnih vozila trebalo odložiti dok ona ne postanu dominantna na ulicama, a ne sada kada se ljudi tek odlučuju na prelazak.
3. Desnica i konzervativci: „Ne novim porezima“
S druge strane, desničarska Narodna partija (SVP), iz koje inače dolazi ministar Rösti, takođe nije oduševljena, ali iz principijelnih razloga – oni su generalno protiv uvođenja bilo kakvih novih poreza i nameta građanima, smatrajući da država treba da štedi, a ne da više uzima.
Šta čeka vozače u budućnosti?
Situacija je trenutno u pat poziciji. Vlada je svesna da je „medeni mesec“ za vlasnike električnih vozila pri kraju. Nije pitanje da li će električna vozila biti oporezovana, već kako i kada.
Mnogi stručnjaci ukazuju na primer Norveške, koja je pionir u elektrifikaciji, a koja je takođe počela da ukida povlastice za EV kako bi zaštitila budžet. Švajcarski slučaj je specifičan jer je reč o zemlji direktne demokratije gde ovakva pitanja lako mogu završiti na referendumu.
Za sada, predlog je vraćen na doradu. Vlasti moraju da pronađu model koji neće ugušiti prodaju ekoloških vozila, a koji će istovremeno obezbediti da švajcarski putevi, poznati po svom kvalitetu, ne propadnu zbog nedostatka sredstava.
Zaključak
Debata u Švajcarskoj jasno pokazuje da energetska tranzicija nije samo tehnološko i ekološko, već prvenstveno ekonomsko pitanje. Kako benzinci budu nestajali sa ulica, države širom sveta moraće da izmisle potpuno nove načine za finansiranje infrastrukture. Ministar Albert Rösti se našao u nezahvalnoj poziciji da mora da sprovede nepopularnu meru, ali otpor TCS-a, ACS-a i političkih partija sugeriše da će put do rešenja biti dug i trnovit. Vlasnici električnih vozila za sada mogu da odahnu, ali je izvesno da će u budućnosti vožnja na struju prestati da bude „poreski raj“ kakav je bila do sada.
