Kada razmišljamo o globalnom zagrevanju, prve slike koje nam padaju na pamet su vreli toplotni talasi, snažne oluje ili porast nivoa mora. Međutim, najnovija naučna istraživanja otkrivaju jednu daleko suptilniju, ali fundamentalnu posledicu našeg delovanja na planetu – mi bukvalno menjamo vreme.
Studija koju su nedavno sproveli naučnici sa prestižnog instituta ETH Zürich, uz podršku NASA-e, potvrdila je neverovatnu činjenicu: topljenje polarnog leda toliko je masivno da menja način na koji se naša planeta okreće, čineći dane dužim. Iako nećemo sutra morati da menjamo satove za čitav sat, ova promena u milisekundama zadaje ozbiljne glavobolje fizičarima i inženjerima širom sveta.
Fizika „klizačice na ledu“: zašto planeta usporava?
Da bismo razumeli kako otopljena voda može da uspori ogromnu kamenu loptu koja juri kroz svemir, moramo se setiti osnovnih zakona fizike. Zamislite umetničku klizačicu koja se vrti u pirueti. Kada želi da se vrti brže, ona privuče ruke uz telo. Kada želi da uspori, ona raširi ruke. To je zakon očuvanja ugaonog momenta.
Zemlja se ponaša na isti način. Hiljadama godina, ogromne količine leda bile su „zarobljene“ na polovima (Grenland i Antarktik), što je ekvivalent „rukama uz telo“. Kako se taj led topi zbog klimatskih promena, voda otiče u okeane i kreće se ka ekvatoru. Masa se preraspoređuje sa vrha i dna planete ka njenom „struku“. Zemlja postaje „deblja“ na ekvatoru, što deluje kao da je klizačica raširila ruke – rotacija se usporava, a dan postaje duži.
Čovek je postao jača sila od Meseca
Milijardama godina, glavni „kočničar“ Zemljine rotacije bio je Mesec. Svojom gravitacijom on povlači okeane (plima i oseka), stvarajući trenje koje postepeno usporava našu planetu. To je prirodan i spor proces.
Međutim, istraživači sa ETH Zürich su došli do zapanjujućeg zaključka: ako se emisija gasova staklene bašte nastavi ovim tempom, uticaj klimatskih promena na usporavanje Zemlje postaće jači od uticaja Meseca. Ljudi su, u geološkom treptaju oka, postali dominantna sila koja diktira mehaniku nebeskog tela na kojem žive. Ovo više nije samo ekološki problem, već geofizička činjenica.
Haos u merenju vremena: problem prestupne sekunde
Možda se pitate: „Koga briga za par milisekundi više?“ Vašem ručnom satu to ne smeta, ali modernom svetu tehnologije i te kako smeta.
Naš svet zavisi od preciznog vremena – GPS navigacija, internet transakcije, berzansko poslovanje, kontrola avio-saobraćaja. Svi ovi sistemi koriste atomsko vreme koje je savršeno precizno. Međutim, oni moraju biti usklađeni sa astronomskim vremenom (rotacijom Zemlje).
Do nedavno, naučnici su bili zabrinuti jer se Zemljino jezgro hladilo i ubrzavalo rotaciju, pa se razmatralo uvođenje „negativne prestupne sekunde“ (oduzimanje jedne sekunde, što nikad u istoriji nije urađeno i moglo bi srušiti kompjuterske sisteme). Sada, topljenje leda deluje kao kočnica koja poništava to ubrzanje. Paradoksalno, klimatske promene su možda „odložile“ problem negativne sekunde, ali su stvorile novi problem dugoročnog usporavanja koji će zahtevati stalna prilagođavanja u budućnosti.
Pomeranje ose rotacije
Nije u pitanju samo trajanje dana. Preraspodela mase menja i osu oko koje se Zemlja vrti. Zamislite čigru koja je malo teža na jednoj strani – ona počinje da „vrluda“. Istraživanja pokazuju da se Zemljina osa rotacije pomerila za nekoliko metara u poslednjih par decenija isključivo zbog topljenja glečera. Ovo pomeranje polova je toliko značajno da se mora uzeti u obzir pri kalibraciji satelita i navigacionih sistema.
Naša planeta je dinamičan sistem gde je sve povezano. Sagorevanje fosilnih goriva ne zagreva samo vazduh; ono menja geometriju i kretanje same Zemlje u svemiru.
Zaključak
Otkriće da ljudska aktivnost može da promeni dužinu dana predstavlja otrežnjujući podsetnik na moć koju imamo nad našom planetom, ali i na odgovornost koju to nosi. Iako produženje dana za nekoliko milisekundi neće promeniti naše dnevne rutine, ono je jasan signal da smo ušli u novu geološku epohu gde čovek diktira planetarne procese. Tehnologija i sateliti će se prilagoditi novom računanju vremena, ali priroda možda neće imati taj luksuz. Ovo usporavanje Zemlje je tihi, ali globalni alarm koji nam govori da posledice klimatskih promena sežu mnogo dublje nego što smo ikada mogli da zamislimo, zadirući u same temelje fizike našeg postojanja. Krajnje je vreme da taj alarm shvatimo ozbiljno, pre nego što vreme – i bukvalno i figurativno – počne da teče protiv nas.
