U Ženevi, srcu međunarodne diplomatije i demokratije, građani su nedavno podržali inicijativu koja ima za cilj da dodatno ojača demokratska prava kroz smanjenje broja potpisa potrebnih za pokretanje inicijativa i referenduma. Ova promena u ustavnom pravu, koja je privukla podršku 63,2% glasača na nedeljnom glasanju, predstavlja značajan korak ka olakšavanju građanske participacije u političkim procesima.
Predlog, koji je inicirala desničarska Švajcarska Narodna Partija uz podršku Pokreta građana Ženeve i levice, ima za cilj da smanji procenat potrebnih potpisa sa trenutnih 3% na 2% za ustavne inicijative, i sa 2% na 1,5% za zakonodavne inicijative i opciona referenduma. Ovo praktično znači da će za pokretanje ustavne inicijative sada biti potrebno 5,538 potpisa umesto prethodnih 8,307, dok će za zakonodavne inicijative i referendume broj potrebnih potpisa pasti sa 5,538 na 4,153.
Zagovornici ove mere ističu da je Ženeva prethodno postavila relativno visoke standarde u poređenju sa drugim kantonima. Na primer, u Cirihu, sa populacijom od preko 1,5 miliona, za pokretanje narodne inicijative potrebno je samo 6,000 građana, dok je za opciona referenduma dovoljno 3,000 potpisa, uz duže vreme za prikupljanje.
Sa druge strane, protivnici smanjenja broja potrebnih potpisa tvrde da su zahtevi za potpisima već bili smanjeni dva puta, 2021. i 2017. godine. Takođe, kantonalna vlada Ženeve bila je protiv ovih promena, izražavajući zabrinutost da bi to moglo dovesti do trivijalizacije ili čak zloupotrebe političkih prava.
Ova inicijativa i njeno usvajanje pokazuju težnju građana Ženeve da učine proces političkog odlučivanja dostupnijim i otvorenijim, što odražava duboku posvećenost demokratskim vrednostima. Međutim, kao i u svakoj demokratiji, izazovi balansiranja između olakšavanja participacije i očuvanja integriteta političkog procesa ostaju predmet debate i pažljive analize. Ovaj potez u Ženevi možda će poslužiti kao primer drugim kantonima i demokratijama širom sveta u težnji za većom uključenošću građana u kreiranje političkih odluka, istovremeno naglašavajući potrebu za odgovornim korišćenjem demokratskih prava. Kako će ove promene uticati na politički pejzaž Ženeve i da li će dovesti do većeg angažovanja građana ili potencijalnih zloupotreba, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, ovaj korak predstavlja značajan moment u razvoju demokratskih procesa u Ženevi, otvarajući put za potencijalno veći broj inicijativa i referenduma koji direktno odražavaju volju naroda.
