Svake godine, poslovni svet sa nestrpljenjem iščekuje objavljivanje čuvene Forbes Global 2000 liste, koja rangira najveće, najbogatije i najmoćnije javne kompanije na planeti. Tradicionalno, na ovoj listi su decenijama dominirali bankarski giganti, naftni konglomerati i maloprodajni lanci. Međutim, najnoviji presek stanja za 2026. godinu pokazuje da prisustvujemo istorijskom tektonskom poremećaju. Veštačka inteligencija (AI) više nije samo popularna tehnološka tema – ona je bukvalno ispisala nova pravila i preoblikovala svetsku korporativnu tabelu.
Investitorski entuzijazam prema veštačkoj inteligenciji postao je glavni motor rasta na globalnim berzama, dodajući bilione dolara vrednosti kompanijama koje grade infrastrukturu za ovu novu eru.
Proizvođači čipova i hardvera kao apsolutni pobednici
Najveća promena u poslednjih godinu dana nije se dogodila u onome šta kompanije prodaju, već u načinu na koji investitori procenjuju njihovu vrednost i budućnost. Kompanije koje se bave hardverom, proizvodnjom poluprovodnika i softverom sada čine više od 10 odsto celokupne Global 2000 liste. Njihova kombinovana tržišna vrednost se gotovo udvostručila, čineći više od polovine ukupnog rasta vrednosti cele liste.
Savršen primer ovog meteorskog uspona je kompanija Nvidia, koja je skočila za čak 20 mesta i dospela na 27. poziciju, učvrstivši se kao najvredniji proizvođač čipova na svetu. Nisu samo američke kompanije profitirale. Južnokorejski gigant SK Hynix, čiji su memorijski čipovi visokog propusnog opsega apsolutno neophodni za rad AI servera, zabeležio je neverovatan skok od 107 mesta i našao se na 48. poziciji. Pored njih, tajvanska kompanija Hon Hai Precision, svetu poznatija kao Foxconn (glavni proizvođač uređaja za brend Apple, ali i ključni igrač u proizvodnji AI servera), popela se na impresivno 82. mesto.
Jasno je da u ovoj novoj digitalnoj „zlatnoj groznici“ najviše zarađuju upravo oni koji prodaju tehnološke „krampove i lopate“ – odnosno mikročipove, memoriju i moćne servere.
Stara ekonomija i dalje drži temelj, ali tehnologija diktira rast
Iako veštačka inteligencija dominira naslovima i rastom na berzama, Global 2000 lista je i dalje spomenik takozvanoj „staroj ekonomiji“. Na samom vrhu liste i dalje se nalazi JPMorgan Chase, zahvaljujući svom nestvarnom bilansu i imovini koja se meri u bilionima dolara.
Ipak, odmah iza tradicionalnih banaka, na vrhu se nalaze tehnološki titani koji uveliko integrišu AI u svoje ekosisteme. Kompanija Amazon zauzela je drugo mesto zahvaljujući ogromnim prihodima i tržišnoj vrednosti svojih sistema. Alphabet se popeo na četvrtu poziciju, dok se Microsoft nalazi na sedmom mestu, jer investitori nastavljaju da nagrađuju kompanije koje grade softver, oblačnu infrastrukturu i AI platforme koje pokreću današnji internet. Zanimljivo je da naftne kompanije i banke i dalje generišu najveći priliv gotovine, ali tehnološke kompanije ubedljivo vode kada je u pitanju tržišna kapitalizacija.
Geografska raspodela moći – Sjedinjene Države i dalje neprikosnovene
Kada je reč o tome gde se nalaze centri globalne korporativne moći, mapa se nije mnogo promenila, ali se konkurencija zaoštrava. Sjedinjene Američke Države i dalje dominiraju listom, sa 593 kompanije čije se sedište nalazi tamo, što predstavlja više od polovine ukupne vrednosti cele liste.
Kina čvrsto drži drugo mesto sa 300 kompanija (odnosno 340 ukoliko se pridodaju i kompanije iz Hong Konga). Na trećem mestu nalazi se Japan sa 179 korporacija, dok ih prate Ujedinjeno Kraljevstvo, Južna Koreja, Kanada i Indija. Posebno je interesantan uspon kompanija koje se bave eksploatacijom osnovnih materijala (bakar, litijum, kobalt), jer tržište nagrađuje i one koji obezbeđuju sirovine neophodne za proizvodnju najnaprednijih tehnoloških komponenti.
Zaključak je sasvim jasan – dok tradicionalne industrije čuvaju globalnu stabilnost, budućnost je već odlučena. Ona pripada veštačkoj inteligenciji i onim korporacijama koje su na vreme shvatile da bez napredne infrastrukture i pametnih sistema nema ni učešća u najvećoj tehnološkoj revoluciji 21. veka.
