Zamislite scenu na autoputu: prolazi kolona od pet masivnih šlepera, krećući se u savršenoj sinhronizaciji, sa razmakom od svega nekoliko metara. Deluje kao uvežbana vojna parada, ali kada pogledate u kabine, shvatite nešto zapanjujuće – samo u prvom kamionu sedi čovek, dok su ostala četiri potpuno prazna.
Ovo nije scenario iz naučnofantastičnog filma smeštenog u 2050. godinu, već realnost koju kineska automobilska industrija upravo testira i uvodi na puteve. Dok se zapadni svet i dalje bori sa regulativama oko autonomne vožnje, Kina je odlučila da preskoči nekoliko stepenika i reši jedan od gorućih problema globalne logistike – nedostatak vozača – uvođenjem koncepta „1+N“.
Kako funkcioniše sistem „1+N“?
Tehnologija koja stoji iza ovog poduhvata naziva se platooning (vožnja u vodu ili konvoju), ali u mnogo naprednijoj verziji od one koju smo do sada viđali.
Osnovna ideja je da prvi kamion u nizu, kojim upravlja ljudski vozač, služi kao „vođa čopora“. Taj kamion je opremljen najsavremenijim senzorima, kamerama i LiDAR tehnologijom koja skenira put. Ostali kamioni u konvoju su povezani nevidljivom, digitalnom „rudom“ sa vodećim vozilom.
Shutterstock
Kada vozač u prvom kamionu pritisne kočnicu, svi ostali kamioni koče istovremeno, u deliću sekunde, bez onog kašnjenja reakcije koje je karakteristično za ljude. Ako vođa skrene levo, svi ga prate istom putanjom. Veštačka inteligencija u pratećim kamionima ne mora da donosi kompleksne odluke o ruti, već samo treba da savršeno imitira i prati „alfa“ vozilo, održavajući bezbednu distancu i prateći uslove na putu.
Ekonomska računica koja menja sve
Zašto je ova tehnologija toliko važna? Odgovor leži u novcu i efikasnosti.
Prvi i očigledan benefit je drastično smanjenje troškova radne snage. Umesto da plaćate pet vozača, sada plaćate samo jednog (verovatno nešto više zbog veće odgovornosti, ali i dalje znatno manje od pet punih plata). U industriji gde su marže tanke, a nedostatak kvalifikovanih vozača hroničan problem širom sveta, ovo je „game changer“.
Drugi, manje očigledan benefit je ušteda goriva. Kada kamioni voze u ovako zbijenom konvoju, oni koriste prednost aerodinamike. Prvi kamion „seče“ vazduh, stvarajući vazdušni tunel za one iza njega. Smanjen otpor vazduha znači manju potrošnju goriva, što je ogromna ušteda na dugim relacijama, a ujedno i doprinos smanjenju emisije štetnih gasova.
Kina kao globalni poligon za testiranje
Dok kompanije poput Tesla i Waymo u Americi, ili Volvo u Evropi, oprezno testiraju svoje sisteme, kineske kompanije imaju prednost u vidu državne podrške i fleksibilnije legislative.
Ovakvi sistemi se već testiraju u zatvorenim zonama, lukama i na određenim deonicama autoputeva u Kini. Tehnologija omogućava da, u slučaju komplikovanih situacija (poput ulaska u grad ili vožnje po lošem vremenu), sistem zatraži intervenciju ili da se konvoj rasformira dok se uslovi ne poboljšaju. Cilj je stvoriti hibridni model gde tehnologija ne zamenjuje čoveka u potpunosti, već mu daje „supermoći“ da uradi posao za petoro.
Bezbednost i etička pitanja
Naravno, ovakav napredak sa sobom nosi i pitanja bezbednosti. Šta ako se veza prekine? Šta ako hakeri napadnu konvoj? Proizvođači tvrde da postoje višestruki sigurnosni protokoli (fail-safe mehanizmi) koji bi u slučaju gubitka signala automatski bezbedno zaustavili vozila.
Takođe, tu je i pitanje radnih mesta. Iako ova tehnologija rešava trenutni manjak vozača, dugoročno bi mogla da redefiniše profesiju vozača kamiona u „operatera logističkih sistema“, koji više nadzire nego što fizički vozi.
Zaključak
Kineski eksperiment sa jednim vozačem koji kontroliše pet kamiona predstavlja jasan signal u kom pravcu se kreće globalna logistika. Ovo više nije pitanje „da li je moguće“, već „kada će postati standard“. Kombinacija napredne veštačke inteligencije, brze 5G mreže i sofisticiranih senzora pretvara autoputeve u digitalne pruge gde se roba prevozi efikasnije nego ikada pre. Iako će proći još neko vreme pre nego što ovakve konvoje vidimo na evropskim putevima zbog strožih zakona, tehnologija je tu i ne planira da stane. Budućnost transporta biće automatizovana, povezana i, po svemu sudeći, vođena u formaciji.
