U narednom periodu, svi državljani Srbije, uključujući i one koji žive u dijaspori, biće pozvani na služenje vojnog roka. Ovaj rok, koji je bio suspendovan od 2011. godine, vraća se sledećeg septembra, a prva generacija regruta biće mladići rođeni 2006. godine, koji će postati punoletni. Vojnici će služiti 75 dana, od čega će 60 dana biti obuka, dok će preostali dani biti vežbe.
Svi muškarci starosti od 18 do 27, a moguće i do 30 godina, dobiće poziv za vojsku, bez obzira na to gde trenutno žive. To znači da će i naši sugrađani koji žive u inostranstvu, poput Beča ili Roterdama, dobiti poziv na odsluženje vojnog roka.
Međutim, postoje izuzeci. Osobe koje imaju državljanstvo zemalja bez obaveznog vojnog roka mogu se izuzeti od služenja u Srbiji. Ako su državljani zemlje gde postoji vojni rok, mogu izabrati da služe vojsku ili u toj zemlji ili u Srbiji, pri čemu se odsluženje vojnog roka u bilo kojoj zemlji priznaje.
Pitanje koliko će mladih iz dijaspore biti pozvano na vojsku ostaje otvoreno. U Srbiji postoji mnogo mladih koji imaju i hrvatsko državljanstvo, što takođe uključuje vojni rok, ali se očekuje da će većina njih odabrati Srbiju za odsluženje vojnog roka.
Osim patriotizma, važno je i pitanje autoriteta države, koje je ključno za motivaciju mladih da se odazovu pozivu. Takođe, postoji zabrinutost oko prigovora savesti, što ostaje izazov za realizaciju obaveznog vojnog roka, jer se procenjuje da je veliki procenat mladih koristio ovo pravo u prethodnim generacijama.
Načelnik generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović, naglašava da prigovor savesti ne može biti ignorisan, ali postoje mehanizmi koji mogu prisiliti one koji se na to pozivaju da odsluže vojni rok. U vojsci postoje različite specijalnosti, a oni koji ne žele da koriste oružje mogu biti obučeni za druge vojne zadatke.
Obavezni vojni rok imaju i druge države, poput Grčke, Norveške, Švajcarske, Danske, Rusije i Turske.
